Već par meseci radnici u predškolskim ustanovama i roditelji dece koja idu u vrtiće pokušavaju da shvate šta sve podrazumeva najavljena reforma sistema predškolskog vaspitanja na koju je dodata i najava uvođenja besplatnih vrtića u Beogradu. Nadležne institucije i dalje ne daju odgovore, a sindikalna aktivistkinja, Jelena Dinić, sa kojom smo razgovarali, smatra da bi potencijalno autsorsovanje osoblja nanelo veliku štetu obdaništima.
Tokom ove godine predviđeno je da budu sprovedene dve velike reforme u okviru predškolstva: uvođenje besplatnih vrtića za svu decu na teritoriji Beograda počev od septembra i reorganizacija zanimanja u predškolskim ustanovama sa ciljem da se strukture zaposlenih koje ne budu prepoznate kao neophodne, isključe iz obdaništa.
S jedne strane, ostaje nejasno na koji način je planirano da bude regulisano plaćanje vrtića za decu koja pohađaju privatna obdaništa u sistemu subvencija Beograda, a s druge strane ostaje otvoreno pitanje kako bi se ukidanje određenih zanimanja iz obdaništa (mahom tehničkog osoblja) moglo odraziti na dobrobit dece i kvalitet usluga.
S obzirom da u vezi obe najavljene reforme postoji niz nedorečenosti, obratili smo se direktno Ministarstvu prosvete za pojašnjenje, odakle smo bili preusmereni na službe Grada Beograda i pokretača inicijative, iako nije opštepoznato ko je inicijator. U više navrata, pokušali smo da stupimo u kontakt i sa gradskim sekretarom za obrazovanje i dečiju zaštitu, međutim, ni sa ove adrese nije bilo odgovora.
Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, predviđeno je da grad finansira boravak dece u privatnim vrtićima na isti način kao u državnim, odnosno da cena za boravak dece „bude anulirana“, što bi nas moglo navesti na zaključak da će i privatni vrtići postati u potpunosti besplatni.
Do sada je ekonomska cena boravka deteta u državnom vrtiću iznosila 28.085 dinara mesečno, 80 posto te sume pokrivala je država, a 20 posto, odnosno 5.617 dinara, plaćali su roditelji iz sopstvenog džepa. U slučaju privatnih obdaništa koja su u sistemu subvencija grada, država takođe pokriva 80 posto ekonomske cene, a koliko će još roditelji morati da doplate zavisi od cene boravka koju propisuje pojedinačni vrtić i koja može značajno varirati od ustanove do ustanove.
„Podržite nas!
Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.
Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.“
Jelena Dinić, medicinska sestra vaspitačica, sindikalna aktivistkinja i urednica stranice „Vrtić Info“, ocenila je da bi najavljeno uvođenje besplatnih vrtića za svu beogradsku decu u praksi značilo da će cena boravka deteta u državnim obdaništima u celini biti pokrivena iz budžeta.
Ako je plan da grad finansira boravak dece u privatnim vrtićima na isti način kao u državnim, u privatnim bi bio refundiran i iznos od 5.617 dinara, ali bi razliku između ekonomske cene i cene koju postavlja privatni vrtić i dalje morali da nadoknađuju roditelji.
U tom smislu, privatni vrtići bi postali jeftiniji za 5.617 dinara ali ne i besplatni, zaključila je Dinić i dodala da kao problematično ostaje to što su deca u privatnim obdaništima već stavljena u neravnopravan položaj budući da za njih ne postoji opcija refundiranja cene za dane kada dete odsustvuje iz obdaništa.
Kako je ocenila Vesna Janjić, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, uvođenje besplatnih vrtića u ovom trenutku ne bi bilo usklađeno sa stanjem na terenu u glavnom gradu koje karakteriše hronični deficit građevinskih kapaciteta, zbog čega se često dešava da se deca upisuju u vrtiće i preko propisanih normativa.
„Ako vrtići budu besplatni sigurno će navala biti veća na državne predškolske ustanove, jer će svako poželeti da mu dete ide u državno obdanište. Privatni vrtići su daleko skuplji i bez obzira što Grad daje subvencije jednom broju roditelja čija deca nisu primljena u državne vrtiće, oni moraju da doplate do pune cene pa će u tom smislu sigurno biti mnogo onih koji će poželeti da decu prebace u državne predškolske ustanove i da ne plaćaju ništa“, objasnila je Janjić u izjavi za Danas.
Janjić je takođe negativno ocenila potencijalno isključivanje tehničkog osoblja (kuvarica, servirki, spremačica, vozača, itd.) sa spiska stalno zaposlenih u obdaništima i prelazak na autsorsovanje usluga. U izjavi za Mašinu istakla je da u obdaništima postoji kompleksna logistika zaposlenih koji su na tim radnim mestima apsolutno potrebni, te da u ovom trenutku nije moguće otuđiti neku od struktura zaposlenih, a da se pritom ne poremeti normalno funkcionisanje vrtića.
Dinić je rekla i da je zadržavanje tehničkog osoblja kao stalno zaposlenih lica u okviru obdaništa neophodno naročito u uslovima nedostatka stručnog kadra i činjenice da su u svakodnevnom radu vaspitačice više sati same sa decom u grupi, usled bolovanja koleginica, odsustva zbog seminara, obuka ili redovnog odmora.
Spremačice i kuvarice su jedine punoletne osobe koje obilaze grupe i koje su nakon nekoliko meseci redovnog rada u obdaništu osposobljene da priteknu u pomoć i na kratko odmene vaspitača u vanrednim okolnostima.
Osim toga, kada država zapošljava tehničko osoblje potrebno je proći rigorozne sanitarne preglede i procenu radne sposobnosti, ali i priložiti potvrdu da lice nije bilo osuđivano, što nije nužno slučaj kada je reč o privremeno i povremeno zaposlenima preko agencija za čišćenje ili ketering. Iz perspektive radnih uslova ovih ljudi, pretpostavka je da bi ionako nedovoljne zarade bile dodatno smanjene nakon što se u cenu „ugradi“ i vlasnik agencije kao posrednik.
„Autsorsovanjem tehničke službe se navodno štedi, a ustvari se uvode posrednici tj. agencije za te usluge čime dobijate veći trošak za budžet, dovodite te radnike u prekarni položaj, a za posledicu imate slabiji kvalitet hrane i ostalih usluga, pogoršanje ionako lošeg kvaliteta boravka dece u kolektivu, kao i pogoršanje radnih uslova vaspitača i sestara. Namera iza ovih takoreći kombinacija je bogaćenje pružaoca tih usluga tj. vlasnika agencija na račun dece, tehničkog osoblja i vaspitača i isisavanje sredstava iz budžeta koji svi plaćamo imali decu ili ne“, objašnjava Dinić.
Dinić je za kraj poručila da bi Sekretarijat za obrazovanje i Ministarstvo prosvete najpre u svojim redovima trebalo da potraže višak zaposlenih koji zasigurno postoji, ali kojeg se niko ne seti kada na red dođe kresanje nepotrebnih troškova. Ona je takođe apelovala na sindikate predškolstva da se pozovu na pravo na pristup informacijama od javnog značaja i što pre zatraže od ovih institucija uvid u spiskove zaposlenih u njihovoj administraciji i tehničkim službama.
