Probudio se Dragan i pogledao kroz prozor – lepo vreme, sunce sija, dan je baš lep. Poželeo Dragan da bude dobar i učini nešto lepo i dobro… Misli on:
– Kad bi moja sestra tonula u vodu ja bih je spasao!
Baš tada zove seka Dragana:
– Hajdemo, Dragane, napolje da se igramo!
– Pusti me sada! Razmišljam.
– Otišla seka sama da se igra. A Dragan misli:
– Kada bi moja baka pošla u šumu, pa je napali vukovi, ja bih je spasio.
– Dragane, molim te, skokni do prodavnice, kupi mi mleko-zamoli ga baka.
– Pusti me bako! Razmišljam.
A Dragan misli: – Kad bi moj deda pao i slomio nogu, ja bih ga odveo u bolnicu.
– Dragane, idi do kioska kupi mi novine,-reče deda.
– Pusti me, deda! Razmišljam.
Uzdahnuo deda i polako otišao da kupi novine.
A Dragan došao do mame:- Mama, kako da budem dobar?
Nasmešila se mama i pomilovala ga po kosi:
– Igraj se sa sekom, kupi baki mleko, donesi dedi novine…
