Sastavi su čest pojam tokom osnovnog i srednjeg školovanja. A budimo iskreni, mali procenat dece se raduje ovom zadatku i sa uživanjem ga izvršava. Možda je razlog taj što ne znate kako da napišete dobar sastav, a niste ni svesni koliko je to zapravo jednostavno. Potrebno je samo malo posvećenosti i inspiracija nezaustavno nadolazi…
Najpre moraš shvatiti suštinu dela o kome treba da pišeš. Treba da iz gomile rečenica zaključiš jednu jednostavnu stvar. Šta nam delo poručuje? Da li priča o ljubavi (o kakvoj ljubavi), da li priča o ratu (o kom ratu, zašto je došlo do njega), da li priča o smislu života (kako ga živimo a kako zapravo treba da ga živimo), da li priča o društvu, o prolaznosti ili nečemu što traje čitav život itd.
UVOD I ZAKLJUČAK
Ovi delovi teksta treba da budu kratki ali efektni. U većem broju slučajeva upravo oni utiču na ocenu. Trebalo bi da budu ispisani u 2-4 rečenice i da one nisu dugačke. Izbegavaj duge rečenice kroz čitav sastav, često zamaraju, ne govore ništa a i ti se sam/a zapetljaš i na kraju zaboraviš šta si ustvari hteo/la da kažeš. U uvodu pišeš uopšteno o smislu dela, ne o temi koja se traži, a u zaključku – kao što sam naziv kaže, iznosisš svoje krajnje mišljenje o temi o kojoj si pisao/la.
RAZRADA
Najobimniji deo sastava. Već u prvoj rečenici “obaveštavaš” čitaoca o čemu pišeš. Ne treba da prepričavaš delo, to nije poenta sastava! Poenta je da kroz razradu čitalac shvati o čemu govori delo ali većinom treba da bude tvoje mišljenje o njemu. Dakle, pišes svoje vidjenje, razumevanje ili neslaganje sa piscem, poistovećuješ se sa likovima, sa situacijom. Pokušaj sebe da staviš na njihovo mesto i razmišljaj zašto je neko odreagovao kako jeste, zašto je to nešto moralo da se desi, kako bi se ti na mestu tog lika ponašao a zatim zapiši.
Možeš da opišeš neku situaciju u kratkim crtama, a zatim daješ svoje kritike. Tvoja kritika može biti objašnjena kroz neki citat. U redu je da iskoristiš jedan do dva citata kroz čitav sastav i trudi se da oni ne budu dugački ( Grešite ako mislite da će citat od 4-5 redova da “skrati sastav”, može samo da ga ucini nedovršenim.)
DUŽINA SASTAVA
Sastav ne treba da bude ni prekratak ni predugačak. Idealna dužina sastava je strana – strana i po A4 formata/ dve strane A3 formata. To je sasvim dovoljno prostora da se obuhvati sve ono što je bitno. Profesori više cene kratke sastave u kojima je „puno toga“ rečeno, tj. „zahvaćena“ je suština teme, nego one duže koji nama kao čitaocu ne govore nista.
SAVETI:
Izbegavaj da počinješ rečenice sa veznicima.
Moraš razumeti citat koji si iskoristio i objasniti zašto si baš njega upotrebio.
Razrada bi trebala da bude duga približno kao 4 uvoda, ali nije pravilo.
