Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Kruženje vode u

Bez vode život na Zemlji ne bi postojao. Živi organizmi se većinom sastoje od vode, čovekovo telo ima velike količine vode. Voda im je potrebna za odvijanje životnih procesa, a neki organizmi i žive u vodi. Kada vodu zagreva Sunce, ona isparava iz okeana, reka, jezera i potoka i kondenzujući se u atmosferi stvara oblake.
Oblaci zatim vraćaju vodu na zemlju u vidu kiše, snega ili grada. Ova voda se sliva u potoke, reke i jezera da bi konačno došla do okeana. Voda takođe prodire i u zemlju, ispunjavajući šupljine u Zemljinoj kori gde se zadržava formirajući kladence, podzemna jezera i reke ponornice. Tako se voda neprestano reciklira krećući se sa Zemlje u atmosferu i natrag.
Voda je veoma rasprostranjena na zemlji, nalazi se u potoku, reci, bari, jezeru, moru. Sneg i led na vrhovima visokih planina su takođe voda. Ni čovek ni životonje ni biljke ne mogu da žive bez vode.
Vodom za piće se snabdevamo iz izvora, bunara i vodovoda. Voda za piće mora biti BISTRA, ČISTA, BEZ MIRISA I UKUSA. U velikim gradovima potrebno je puno vode pa se grade vodovodi. Često se u gradovima upotrebljava rečna voda za piće , ali voda u rekama nije čista pa se mora prečistiti, pa tek onda pustiti u vodovod, jer je nečista voda OPASNA ZA ZDRAVLjE LjUDI.
Voda je tečnost ona nema svoj stalni oblik kao čvrsta tela. Njen oblik zavisi od suda u kojem se nalazi.
Voda se može nalaziti u tri agregatna stanja : ČVRSTOM (LED), TEČNOM I GASOVITOM (VODENA PARA ).
Oblak, kiša, rosa, slana, inje, sneg, grad, sve je to voda u različitom agregatnom stanju.
Voda je neophodna svim živim bićima, zato je moramo čuvati. Ne smemo zagađivati izvore i reke jer bez vode nema života.
Na koji način vi čuvate i štedite vodu ???
Učiteljski kutak volim ćirilicu
Život je nastao u vodi i postoji zahvaljujući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Hidrosfera je omogućila nastanak biosfere. Voda zauzima ogroman deo površine planete Zemlje, kada se saberu svi okeani, mora, reke i jezera. Međutim, samo je mali deo te ogromne količine dostupan ljudima, u smislu da ga mogu koristiti za piće i druge potrebe. Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1 400 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2.5% odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20% pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe. Samo 2.6 milijardi ljudi na Zemlji u ovom momentu raspolaže minimalnim sanitarnim uslovima koji se odnose i na vodosnabdevanje, dok oko polovina stanovništva zemanja u razvoju pati od bolesti prouzrokovanih neispravnom vodom za piće.
Osim za piće, voda je ljudima neophodna i za pripremanje hrane, održavanje higijene, kao i za mnogobrojne procese u industriji i poljoprivredi. U svetskoj potrošnji vode, poljoprivreda ima udeo od 90%, a industrija i domaćinstva po 5%. Zagađenje podzemnih voda nastaje uporavo zbog poljoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva.
Kao što se kaže da je 20. vek karakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek – vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Kažemo preostalih, iako voda spada u takozvane “obnovljive” resurse. kKao što se zna voda u prirodi kruži i stalno prolazi kroz cikluse eksploatacije, upotrebe, ispuštanja nakon korišćenja i povratka u ciklus u vidu atmosferske ili tekuće vode. Međutim, voda se u toku tih prolazaka kroz cikluse menja, najčešće u negativnom smislu, odnosno opterećuje se štetnim materijama i zagađivačima biološkog, hemijskog ili radiološkog porekla. Sačuvati preostalu čistu vodu i smanjiti zagađenje u procesu njene eksploatacije predstavljaju osnovne ciljeve u ovom veku, jer ljudska vrsta, kao i sav živi svet na našoj planeti direktno zavisi od količine i kvaliteta vode.
Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska, a situacija je najteža u pustinjskim i polupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji.
Share on facebook
Podeli