Legende o Svetom Savi

Uhvati Sveti Sava jagnje, pa ga hitne preko crkve. Dok je ono padalo, ovca se ne beše s mesta maknula. Pošto jagnje pade na zemlju na noge, Sveti Sava ga blagoslovi, da prohoda odmah, čim se ojagnji. Tako je bacao i ostale životinje; pa koja je dole pala na noge, tu je blagoslovio, da odmah pođe, a koja nije tu je osudio da prohoda tek posle dužeg vremena iza rođenja.
Kad je završio sa svima dođe red i na čoveka. Ali kad uze dete od žene, ona će mu: “Ček, Boga ti, da se ne ubije!” – pa otrča na drugu stranu crkve, te dočeka dete u krilo. Sveti Sava se veoma nauti na to, pa joj reče: “Nosaćeš ga tako najmanje godinu dana.” Stoga dete ne može prohodati pre godine.
U vreme kada je Sveti Sava išao po zemlji, u Tršiću je na reci Žeraviji, na mestu zvanom Plandište, bila sta ra vodenica. U toj vodenici su živeli anatemi. I kad je Sveti Sava naišao na ovu vodenicu, on u njoj zateče dva anatema između kojih je gorela vatra. Ne znajući za vatru, Sveti Sava prіupita šta je to. Oni mu odgovoriše. Onda Sveti Sava zaište od njih vatre za ljude, videći da bi ona bila veoma korisna. “Nije to za ljude”, – rekoše mu anatemi i odbiše ga.
Sveti Sava je tada odlučio da im vatru ukrade. Pričao je neko vreme sa njima, ali je pri tom svoj štap gurnuo u vatru i pustio ga da se razgori. Kad se štap razgoreo, Sveti Sava se pozdravi sa anatemima i ponese štap.
Anatemi, videći da se Svetom Savi puši štap, pojure za njim da mu otmu vatru. Videći da će ga stići, Sveti Sava udari štapom o kamen i naredi: “Beži, vatro, u kamen!”
Posle je Sveti Sava iz kamena iskresao vatru i dao je ljudima. Od tog vremena ljudi krešu vatru iz kremena.
Kada je Sveti Sava putovao po zemlji, pođe jednom kroz neku šumu i najedanput iskoči pred njega vuk, koji mu odmah zađe za leđa. Sveti Sava okrene se da vidi kuda vuk ode. A kad ga vide pored sebe, đe baš u njega gleda, on se malo poplaši pa počne ići napred, a vuk pođe za njim. Tako ti ova dva druga pozadugo putovaše dok ne stignu do jednih torova. Tu u blizini zaustave se. Sveti Sava počne ložiti vatru, a vuk je neprestano više njega stajao. 
Kad Sveti Sava naloži vatru, onda poviče: “Valaj. Drruže, baš nam je ovde dobro, još samo kad bi imali mesa, ne bi nam trebao divniji i lepši konak”. Čim to vujo čuje, on se zaigra, pa pravo odleti torovima. Tu ti vujo probere najbolju ovcu, uprti na leđa, pa nos, nos pravo Svetom Savi, i kada stigne do njega domah je zakolje. A Sveti Sava odere je pa oseče sebi ponajbolji komad te ispeče na vatri, a ostalo dade svome drugu; pa ga još blagoslovi i celu njegovu pasminu da vazda u plenu izbiraju najbolje ovce. Te od tada je ostalo da vukovi probiraju i hvataju najbolje ovce.
Share on facebook
Podeli