Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Metode vaspitno - obrazovnog

Metoda je put, način istraživanja, smišljen postupak u radu sa ciljem da se utvrdi neka istina .
Metode vaspitno – obrazovnog rada određuju se kao naučno–verifikovani načini rada dece pod rukovodstvom pedagoga.
Vrste:
  • Metoda demonstracije
  • Metoda ilustrativnih radova
  • Metoda usmenog izlaganja
  • Metoda razgovora
  • Metoda čitanja i rada na tekstu
  • Metoda praktičnih i labaratoriskih radova
Metode zasnovane na posmatranju su
  • Demonstriranje
  • Ilustrovanje
Metode zasnovane na rečima su
  • Monolog
  • Dijalog
  • Rad na tekstu
Metode zasnovane na praktičnoj delatnosti
  • Praktične aktivnosti
  • Metoda demonstracije
a) Demonstracija statičnih predmeta
b) Demonstracija dinamičkih prirodnih pojava
c) Demonstracija aktivnosti
Demonstracija ili pokazivanje od latinske reci demonstration što znači očigledno pokazivanje…
Demonstracija ili pokazivanje je kompleks didaktickih aktivnosti pedagoga koji se sastoji u izlaganju razlicitih realnih predmeta, njihovih slika ili modela, prikazivanju različitih prirodnih pojava, događaja.
Opšta pravila:
  • Posmatranje organizovati tako da sva deca mogu detaljno da razgledaju prikazani predmet
  • Posmatranje treba da omogući deci upoznavanje sa stvarima i pojavama
  • Prikazivanje organizovati tako se deca usmeravaju na posmatranje razlicitih pojava i procesa, njihovo analiziranje, uporedjivanje kao i primenjivanje znanja u nekoj drugoj situaciji.
  • Prikazivanje treba da omogući zapažanje predmeta svim culima
  • Pitanja za vreme demonstriranja i posmatranja treba da budu tako organizovanja da najbitnije osobine i elementi predmeta ostave najjaci utisak .
  • Metoda ilustrativnih radova
a) Crtanje grafičkih znakova
b) Crtanje grafičkih simbola
c) Crtanje iz oblasti geometrije
d) Crtanje na osnovu posmatranja
e) Konkretizacija apstraktnih pojmova
f) Ilustracija fabule
  • Metoda usmenog izlaganja
a) Akademsko predavanje
b) Pripovedanje – naučno popularno
c) Opisivanje
d) Objasnjenje
e) Obrazlozenje
Ova metoda drugačije se zove i monološka metoda. Ova metoda predstavlja nacin izlaganja u kome vaspitač sam izlaže teme iz kurikuluma deci. Karakteriše je izražena aktivnost nastavnika i pasivan položaj deteta. I ako je ovo jedna vrlo pasivna metoda deca će prihvatiti izlaganje vaspitača samo ako on uspe da podstakne i usmeri njihovu inicijativu, samostalan rad ka ostvarivanju željenih ciljeva i zadataka.
Vrste:
  • Opisivanje
  • Pričanje
  • Predavanje
Opisivanje je najednostavniji nacin da se deca upoznaju sa svojstvima živih bića, objektima i pojavama.
Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima, pripovedanja koje se primenjuje onda kada decu treba upoznati sa konkretnim činjenicama, pojavama ili događajima. U vo radu i učenju je ipak važno da deca uočavaju veze i odnose među pojavama, da razlikuju ono sto je bitno od nebitnog .
Pričanje na neki nacin zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog zivota i treba ga sto vise upotrebljavati kombinovano sa iskustvima ucenika .Veoma je bitno poduciti ucenike da pazljivo slusaju i usvajaju ono sto je bitno .
Predavanje je u stvari duže i kontinuirano raspravljanje koje se sastoji od tumačenja ali i elemenata opisivanja i pričanja primereniji je za decu školske dobi. Za predmet svog izlaganja predavanje uzima opisivanje složenih sistema stvari, događaja, pojava i procesa koji su uzročno – posledičkog karaktera, sistematizovanje, uporedjivanje i uopstavanje znanja.
U modifikovanom predavanju na značaju dobija učešće dece i njhov samostalan rad, pedagog postaje pasivniji, ne izlaže celo gradivo vec samo najosnovnije delove, posebno se zadržavaju na elementima koji su teži za razumevanje.
Zahtevi
  • Sadržina mora biti prilagođena saznajnim mogućnostima deteta, cilju i zadacima teme
  • Predavanje treba da sadrži suštinske delove problema
  • Činjenice, primeri i drugi neophodni elementi predavanja moraju biti odabrani
  • Neophodno povezivati sa drugim metodama
  • Treba predvideti povremene pauze
  • Poželjno je da pedagozi tokom izlaganja beleže na vidnom mestu najznačajnije podatke
  • Metoda razgovora
a) Na jedno pitanje odgovara jedno dete
b) Na jedno pitanje odgovara više dece
c) Vaspitač pokreće razgovor, prihvata jedno dete, nastavlja drugo
Ova metoda drugačije se naziva i dijaloškom metodom. Ona je ustvari metoda zajedničkog rada vaspitača i deteta koji treba da dovede do određenih rezultata u ostvarivanju postavljenog cilja.
Zasniva se na pitanjima i odgovorima, razgovoru vaspitača sa decom. Pomocu razgovora vaspitač podstiče misljenje deteta, ali i proverava celishodnost postavljenih pitanja i opravdanost svojih postupaka .
Razgovor treba da bude neusiljen, živ i dinamičan, odlika pravog razgovora je obuhvatanje što šireg kruga dece, najčešće ga pokreće vaspitač, deca prihvataju osnovnu ideju i uključuju se u njegov tok. Vaspitač takođe uvek vraća decu na osnovnu temu, daje neophodne dopune i ispravke, podstiče.
Zato se uvek moraju jasno utvrditi teme kurikuluma, odrediti vo zadaci sto pretpostavlja da vaspitač mora znati na kom sadržaju i kojim logickim redosledom se što bolje mogu ostvariti postavljeni zadaci koji su proizišli iz dečijih interesovanja. Razgovor se primenjuje kada nova istina sledi iz ranije poznate .
  • Metoda čitanja i rada na tekstu
a) Radi sticanja navike za čitanjem i pričanjem priča
b) Radi upoznavanja novih sadržaja
c) Radi pamcenja sadržaja
d) Radi estetske, etičke i misaone analize
Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampane reči ili čitanja od strane vaspitača i detetovog aktivnog slušanja. Koristi se za davanje, utvrđivanje, proširivanje, produbljivanje informacija i znanja i kao efikasan način kontrole rada i procene rezultata. Ima veliki značaj za samostalno sticanje znanja i samoobrazovanje .
Tekstovi iz kurkuluma ipak ne mogu da zadovolje različite potrebe dece, njihova različita predznanja, mogućnosti razumevanja, različitu motivaciju i usmerenost usvajanja informacija. Dete samo organizuje procesom svog saznavanja i učenja uz stručno vođenje vaspitača. Aktivno i sistematsko saznavanje putem knjiga moguće je samo ukoliko su deca osposobljena za to.
Pošto je vaspitač jedanput pažljivo pročitao tekst, treba podstaći decu da ga pažljivo analiziraju u mislima, da izdvoje osnovne ideje, sačine njihov redosled.
Treba insistirati na
  • shvatanju suštine
  • pronalaženju sličnosti i razlika
  • sagledavanju uzročno – posledičnih veza
  • grupisanja materjala na osnovu zajedničkih karakteristika
  • rešavanja problema upoređivanja
  • pronalaženja novih primera
  • povezivanja sa ranije stečenim znanjem
Posle ponovnog čitanja preporucljivo je praviti beleske, koncept ili teze, zavisno od uzrasta .
Koncept podrazumeva izdvajanje najvažnijih ideja, imena, datuma….
Teze se sastoje iz neophodnih uopštavanja i zaključaka.
Plan predstavja izdvojene i logicko obrazložene delove pročitane celine, koji poseduju naslove i podnaslove.
Samostalan rad deteta na tekstu treba dopuniti razgovorom o pročitanom, da se utvrdi koliko ono razume sadržaj, kako i koliko je usvojilo bitne ideje .
  • Metoda praktičnih i labaratorijskih radova
Prakticni radovi
a) Sticanje znanja i veština

b) Provera i primena teorijskih znanja
c) Upoznavanje procesa proizvodnog rada
d) Postizanje radne spretnosti
Samostalan rad deteta treba shvatiti dinamično i procesualno
Bitna obeležja su :
  • Zadaci koje daje vaspitač
  • Vreme potrebno deci za njihovo rešavanje
  • Angažovanje umnih snaga kojima se pronalaze najbolji putevi rešavanja.
O samostalnom radu govorimo i onda kada su deca sposobna da primene svoja znanja. Ova metoda ustvari omogucava deci neposredno upoznavanje sa stvarnošću i približavanje životu.
Samostalan rad omogućava dublje shvatanje odnosa koji vladaju u stvarnosti, razvija se samostalno i apstraktno mišljenje ali zahteva i teorijsko predznanje .
Labaratorijski radovi
a) Eksperiment – saznavanje činjenica i uopštavanje
b) Eksperiment –dokazivanje znanja koja su prethodno usvojena
Share on facebook
Podeli