Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Pesme o

VASPITAČICA
Dobrica Erić
U najlepšem delu grada
Blista jedna nova zgrada
Pred njom raste red topola
Na kojima vrapci vrište
To je moja mala škola
Takozvano obdanište.
Vaspitačica je glavna u
malenoj školi
Njene su ruke kao dve laste
Ona nas uči kako se voli
Ona nas uči kako se raste.
VASPITAČICA
Nepoznat autor
U vrtiću sto prozora
gde najlepše sviće zora,
ima jedno divno lice,
lice moje vaspitačice.
Dok ja pevam, šaram, crtam,
u mislima svojim lutam
uz mene je nežno lice,
lice moje vaspitačice.
Dok ja igram, trčim, ljuljam
i svoj nosić svudge guram
opet tu je brižno lice,
lice moje vaspitačice.
Ja je volim, kažem svima
i srećna sam što je imam
to je znajte baš to lice,
lice moje vaspitačice.
VASPITAČICA
Nepoznat autor
Moja vaspitačica
je biće nemoguće,
stalno se igra,
peva i skakuće.
Samo nešto secka,
crta, šara,
uvek bi s nama
da porazgovara.
Celi dan s njom
slatki smeh i šala,
ko da nije velika,
nego ko mi mala.
Mnogo je volim
i do nje mi je stalo,
ali stvarno mora
da se uozbilji malo.
POZIV
Nepoznat autor
Ja svoj posao cenim jako
radim vredno,brzo, lako
ideje mi same lete
maštu doda uvek dete..
Svakog dana nova tema
nema šanse da se drema
ili pišes ,crtaš ,juriš
sve u svemu, uvek žuriš.
Burno oko sve to prati
Gde su deca moraš znati.
I kad igra traje slasna
tu je uvek svađa glasna
pa pomiri ,budi mama
ponašaj se kao dama…
svaki pokret pratim vešto
pa se decom mesim testo..
tempere i razne boje
sve to ima nešto svoje..
kockice i slagalice
flomasteri i bojice
čas ih uzmi čas zameni
al se uvek vrate meni..
da mi šapnu neku tajnu
il pokažu zvezdu sjajnu
mi radimo važne stvari
VELIKI SMO MI DRUGARI.
ODA VASPITAČIMA
Izvor: zelenaucionica.com
„Šta sve moram ja da radim
Svoju platu da zaradim?
Prvo vreme rasporedim
Da svi vide kol’ko vredim.
Glumim glamur vaspitački sjaj.

Dobro jutro – do viđenja po sto puta
Ja ponavljam k’o papagaj.
Ponekad se i odvažim
Pare za čuvara tražim.
Kad pokupim te sitnice
Prelazim na uplatnice.
Ako sve to ja preživim
Samoj sebi ja se divim.
Nisam više otirač
Sad sam pravi vaspitač.
Po šest sati decu mazim,
Po šest sati decu pazim,
Po šest sati ja se mučim
Sitnu čeljad da naučim.
Kad oduzmem i saberem
Moram malo i da se derem
Da pameti oni dođu
Dok šest sati mojih prođu.
Pet minuta brišem suze,
Pola sata glancam guze,
Onda su na redu slinci,
Da mi budu lepi klinci.
Pola sata za spavanje
Ja dečicu spremam
Sve se bojim
Da vremena nemam.
Onda shvatim po stotinu puta
Da spavanje traje pet minuta.
Na pauzi kafe srk,
Pa u sobu brzo trk.
Samo jedan dim povučem
Trčim decu da obučem
A mogla bih još koji znam
Da dopinga sebi dam
Da prikupim malo snage
Za poslove moje drage
Da prašinu ja obrišem
I da dnevnik ja prepišem
Pa da sredim frizeraj
Da završim moleraj
Da zakucam ekser neki
Da ispravim uši zeki
Da zašijem koji štep
Da mi kutić bude lep.
Onda decu malo lečim
Da na vreme bolest sprečim
Kaišiće stežem
Pertlice da vežem
Da kopčam sandale
Da pronađem šnale.
A tek gde su sve te šminke
Za najlepše moje klinke
Pa da budem inspirator
Pa da budem edukator
Da se uvek dobro smejem
Osmehom da decu grejem.
I kad dođe čet’r sata
Pogled luta mi do vrata.
Jedva čekam decu da ispratim
Da ne mesto mozak vratim.
Mislila sam da sam intelektualka
Zasigurno dobro znam
Ja san fizikalka.
Ali ja se to ne žalim
U stvari se sada hvalim
Raznovrsnost – osobina
Vaspitača je vrlina.
Deca moju dušu hrane,
Osmehom mi leče rane,
Ovaj pos’o radim rado
Osećam se tako mlado,
Tridesetak mojih leta
Ništa mi ne smeta!!!“
Share on facebook
Podeli