„A tebi leče rane te pijane noći. Konobar, dok ne svane, piće neka toči. Popiješ ti za veče sve što zaradiš. Čulo se ko kalaši da ti budala si“. Ovo su reči pesme „Kalaši“ pevačice Zere, koja je postala tema osude i zgražavanja mnogih roditelja nakon što su čuli da se pušta na žurki mališana u jednoj dečjoj igraonici u Sremskoj Mitrovici.
Snimak je pokrenuo lavinu komentara, a ljudi su postali svesni da ovo nije usamljen slučaj. Pesme u kojima se peva o sek*u, sponzorušama, narkoticima postale su stalan repertoar na mestima gde se prave dečji rođendani i slične proslave.
I dok se organizatori okrivljuju za neprimeren sadržaj, vlasnici igraonica kažu da su zapravo sve te pesme upakovane s vremenom pošto su baš roditelji dolazili s listama želja!
– U igraonici imamo računar na kom imamo plejlistu nekih pesama koje su donosili roditelji. Uglavnom su klinci ti koji biraju pesme. Ako nema u našem kompjuteru to što oni hoće, roditelji donose sami na flešu šta deca hoće da slušaju – kaže jedan vlasnik dečje igraonice na periferiji Beograda.
Sve to, prema rečima psihologa Snežane Repac, ima velike posledice:
– Ranije smo imali muziku koja je pevala o ljubavi i imali smo emotivne generacije. Imali smo i one koji su pevali o tome da se u kafani „pije da se zaboravi“, pa je bilo dosta alkoholizma. Muzika koja se sada sluša u igraonicama može da nam unakazi generacije. Tako se oblikuju „mali kriminalci“, budući konzumenti droge, kojih je sve više, ali i onih koji ne znaju da ljubav postoji, već misle da je emotivni odnos nešto što može da se kupi ili proda.
A dečja radoznalost je, kaže, normalna:
Neke od pesama koje deca slušaju u igraonicama
Zera – Kalaši
A tebi leče rane te pijane noći Konobar, dok ne svane, piće neka toči Popiješ ti za veče sve što zaradiš Čulo se ko kalaši da ti budala si.
Maus Maki – Gadafi
Hoćeš da te volim Moraćeš da platiš Moja ljubav košta To moraćeš da shvatiš Hoću da trošim tvoje pare po Bahamima Hoću da si mnogo jači od Gadafija O dijamantima i apartmanima Neću da sanjam, vadi, ništa me ne zanima.
Corba – Davaj, davaj
Oči su nam crvene – varimo, varimo Dođi mala da ti dam, varimo kilogram Znam da si ta, znam da sam taj Dođi da ti dam – davaj, davaj.
Ivana Elektra – Šampanjac
U šampanjcu da se kupam nova kola da ti slupam da ti uzmem sve što imaš sa osmehom to da primaš.
– Deca upijaju sve što im se nameće u društvu, to je svuda oko njih. I u redu je da toga ima, ali s njima treba pričati. Prirodno je da ih privlači nešto što misle da je „kul svet odraslih“, ali neko mora da im objasni šta je u redu a šta ne. Žele da saznaju sve pre vremena, ali je problem kad im se usađuju ovakve stvari.
Psiholog Jelena Kenić pak mišljenja je da novokomponovani hitovi nisu razlog za brigu i da ne govore ništa o moralnosti budućih generacija:
Krivo je celo društvo
Plemićeva: Ne pravimo sadržaje za decu
Gordana Plemić iz udruženja Roditelj kaže da je krivo celo društvo.
– Ni ono što se slušalo ranije, pre 20, 30 godina, nije bilo namenjeno deci. Ali smo tada imali sadržaje za decu, dečji program se promovisao. To danas nemamo, ne kreiramo ništa što može da bude za ove generacije. Uopšte se ne radi na programima za decu, sekcijama, pesmama, programima… Ako hoćemo da nam bude bolje, moramo da radimo na tome, da stvaramo ono što jeste dobro za našu decu.
– Ovakvi hitovi brzo ulaze u uši i apsorbuju se bez razmišljanja, pevuše se bez preteranog unošenja u sadržaj teksta i to će najpre prihvatiti deca. Oni samo čuju nešto pevljivo, brzo nauče jednostavan tekst. Najčešće ga ne razumeju ili ne razumeju njegovo pravo značenje, ne analiziraju ga. Osim dece, prihvatiće ga i mladi koji slušaju nešto što je u trendu i trenutno popularno, bez obzira na značenje.
Kurir.rs/ Suzana Trajković
