U Teslinom rodnom kraju zimi ima uvek mnogo snega. Lika je poznata po hladnim danima, po obilju snega, po snežnim vejavicama i nanosima.
Kad bi bio lep zimski dan bez vejavice, dečaci bi izašli da se malo grudvaju i zasipaju snegom. I Tesla je u društvu smiljanskih dečaka pravio snežne grudve i hitao ih kroz vazduh. Priča se da je pravio male grudve i da je sigurno pogađao metu koju bi odredio.
Grudvajući se na visokom bregu, Tesla primeti zajedno sa svojim drugovima jednu zanimljivu pojavu. Kako je breg bio strm, jedna grudva snega sa vrha – verovatno sneg okupljen oko nekog drvceta ili kamenčića – počela je naglo da se kotrlja. Ali je ona usput okupljala sneg na svojoj stazi kretanja, tako da je pri dnu gde je udarila i zaustavila se ova grudva snaga predstavljala ogromnu snežnu loptu.
Malom Tesli duboko se urezala u pamćenje ova pojava – da od malih mogu nastati velike stvari.
To prirodno iskustvo, ta opšta pomisao da od malih mogu nastati velike stvari, uticalo je kasnije na Teslu u vreme njegovog stvaralačkog rada. Može se slobodno pretpostaviti da je grudva snega bila osnova za Teslinu ideju da od sićušne električne varnice stvori ogroman električni luk.
Njegove električne varnice bile su kao prave munje. Nije stoga čudo što su ga mnogi neuki ljudi, koji naravno nisu pratili razvoj nauke o elektricitetu, smatrali čarobnjakom!
(Iz knjige Tesla u pričama)
