Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Skeniranje-evaluacija(sopstvenog rada i

Savremeni razvoj obrazovanja, podstaknut razvojem celog društva, zahteva obrazovanje po meri deteta. U tom procesu, predškolska ustanova, nakon porodice, ima inicijalnu važnost za uvođenje deteta u taj svet. S toga je važno odgovarajuće obrazovanje vaspitača, njegova stručna osposobljenost i stalna želja za usavršavanjem kao i preispitivanjem.
Tri osnovna pitanja su u središtu procesa vrednovanja ustanova su:
1. Koliko je dobra naša predškolska ustanova?
2. Kako to znamo(zbog čega tako mislimo )?
3. Šta treba da učinimo da bude još bolja?
Ustanove u kojima radimo organizuju i ralizuju svoje ciljeve putem konkretnih zadataka, sadržaja koji prate potrebe i interesovanja dece, metodama rada koje su prilagođene dečijim sposobnostima , uzrastu i interesovanjima. U ovim ustanovama vaspitači su prisutni kao pomagači a deca kao kreatori aktivnosti, podstiče se samoinijacivnost i samostalnost dece. Takođe se, posebno se vodi računa o stvaranju radnih navika, sposobnosti i želje za učenjem , navika reda i discipline ali se značajno vodi računa i o dečijim potrebama. Razlika između radnog i slobodnog vremena se gubi jer je sadržaj aktivnosti u vrtiću zanimljiv,kreativan, prilagođen uzrastu dece, mogućnostima i određuje se prema ličnom ritmu i specifičnim karakteristikama svakog deteta .Teme aktivnosti se biraju iz dečijeg iskustva, potreba i interesovanja.Da bi što kvalitetnije sagledali rad neke predškolske ustanove veoma su bitne sledeće komponente:
1. Stručni kvaliteti
2. Podsticanje dečijeg razvoja i učenja
3. Pružanje podrške deci
4. Ostvarivanje program aktivnosti
5. Komunikacija

 

Samoevaluacija rada vaspitača je postupak kojim se vrednuje sopstvena praksa i sopstveni rad, polazeći od analize šta je i kako je urađeno.
Smisao ove evaluacije je da se utvrdi šta vaspitač ostvaruje uspešno i šta bi, eventualno, mogao da obavlja još uspešnije (a, u vezi sa tim – koji oblici i sadržaji stručnog usavršavanja bi mogli da mu se preporuče), koji su njegovi stručni kvaliteti i kakve bi, eventualno, promene trebalo da izvrši u svojoj praksi. 
Prilikom samoevaluacije, vaspitač sebi postavlja niz pitanja kao što su: šta smatra za svoj najveći uspeh u poslu kojim se bavi u proteklom periodu, a čime, eventualno, ne može da bude sasvim zadovoljan, zatim, šta je to što može ići u prilog njegovom uverenju da napreduje u struci i koja bi mu iskustva i saznanja, eventualno, bila još potrebna, da bi napredovao još brže i sigurnije, koja bi njegova znanja,
veštine i lični kvaliteti mogli naći još potpuniju primenu u periodu rada koji sledi, šta je od postavljenih vaspitno-obrazovnih ciljeva i svojih zadataka ostvario, u kojim razvojnim aspektima su deca najuočljivije napredovala, koje su prednosti a koji, eventualno, nedostaci načina na koji radi, koje su najveće objektivne teškoće na koje nailazi u svom radu, kako bi ih najbolje mogao prevazilaziti , šta bi još mogao da učini na svom daljem profesionalnom usavršavanju, itd.
Kao pomoć u evaluaciji mogu dobro da posluže videosnimci rada vaspitača. Oni omogućavaju uočavanje niza relevantnih detalja prilikom analize, zahvaljujućivraćanju na složenije sekvence, pružajući istovremeno priliku i vaspitačima da vide sebe kako ih vide drugi, čime se povećava njihova samosvest i objektivnost. Zahvaljujući video snimcima, oni najbolje mogu da uoče, kako kvalitete, tako i eventualne slabosti u svom radu i koriguju ih.
Stručni kvaliteti
-Tačna i savesna.
-Volim i poštujem decu koju vaspitavam i obrazujem (što mu ona uzvraćaju na isti način)
-Tolerantna sam i predusretljiva prema kolegama.
-Spremana da se stručno usavršavam.
-Voljna da učestvujem u stručnim telima i stručnim skupovima.
-Saradnički raspoložena prema roditeljima i drugim ljudima iz društvenog okruženja.
-Spremna da učestvujem u raznim društvenim aktivnostima izvan ustanove.
Podsticanje dečjeg razvoja i učenja
-Prilagođavam nivo aktivnosti, koje organizujem sa decom, njihovim mogućnostima, odnosno, “zoni najbližeg razvoja”, tako da u njima, uz određen napor, imaju uspeha.
-Obezbeđujem uslove za situaciono učenje.
-Uvažavam individualne potrebe dece i zadovoljavam ih, ne zapostavljajući pri tome ni decu sa specijalnim potrebama.
-Sistematski vodim odgovarajuću evidenciju o napredovanju dece.
-Imam uvid u ono što je prethodilo i što će slediti vaspitno-obrazovnom programu koji ostvaruje.
-Proveravam, na sebi dostupne načine, vaspitno-obrazovni učinak koji ima njegov rad, kako u pogledu kratkoročnih, tako i dugoročnih efekata.
-Razgovaram o aktivnostima i njihovim rezultatima, posebno uspešnim sa svakim detetom.
-Poznajem teorijske stavove o dečjem učenju i razvoju i prati stručnu literaturu koja se bavi njima.
-Posmatram decu u aktivnostima, posebno u igrama i međusobnim kontaktima.
-Blagovremeno, uredno i sistematski vodim svoju pedagošku dokumentaciju.
-Valjano, konkretno i operativno određujem vaspitno-obrazovne ciljeve, svoje zadatke i aktivnosti dece putem kojih se oni ostvaruju.
-Nudim deci mnoštvo raznovrsnih aktivnosti među kojima mogu da biraju.
-Navodim decu,da svoja znanja, veštine i sposobnosti primenjuju u novim situacijama i kontekstima.
-Organizujem grupne aktivnosti tako da podstiču interaktivno učenje među decom.
-Koordiniram aktivnosti mnoštva dece koja imaju različita interesovanja i sklonosti.
-Koristim dečije iskustvo kao polaznu osnovu za sticanje znanja.
Podrška deci
-Na probleme dece reagujem pravovremeno i na odgovarajući način.
-Omogućujem deci da učestvuju u donošenju odluka(na njihovom uzrasnom nivou) o životu i radu vrtića ..
-Deca koja imaju lične probleme u vrtiću dobijaju moju dobru i pravovremenu stručnu podršku.
-Deca žele da mi se povere i rado prihvataju moje savete.
-Deca predškolskog uzrasta rado od mene prihvataju informacije vezane za polazak u osnovnu školu.
-Deca koja su izašla iz naše ustanove rado me posećuju.
Ostvarivanje programskih aktivnosti
Negujem kod dece:
-Razvoj telesnih snaga, krupnih i sitnih mišića, kao i telesnih sposobnosti (koordinacije, spretnosti, brzine, izdržljivosti, preciznosti i dr.).
-Usavršavanje čulnih organa, usvajanje senzornnh etalona, koordinacnju perceptivnih i
misaonih postupaka, kao i sposobnosti za kretanje.
-Upoznavanje sopstvenog tela kod dece, načina njegovog negovanja i zaštite zdravlja i
lične sigurnosti, kao i sticanje odgovarajućih navika u tom pogledu.
-Razvoj društvenosti i socijalnih sposobnosti koje omogućavaju usklađivanje sa ljudima
sa kojima se zajednički živi u ustanovi, porodici i društvenoj zajednici.
-Negovanje moralnih i duhovnih kvaliteta zasnovanih na kulturi i tradiciji sopstvenog naroda, ali i čovečanstva kao celine.
-Razvijanje osetljivosti za pojave oko sebe i emocije drugih ljudi i produbljivanje pozitivnih emocija.
-Kontrolisanje svojih negativnih osećanja i oslobađanje od njih na konstruktivan način.
-Shvatanje čovekovog uticaja na okolinu, njegove odgovornosti za zbivanja u sredini u kojoj živi i, na toj osnovi, razvoj ekološke kulture. 
Komunikacija
-Redovno ostvarujem saradnju sa drugim vaspitačima u vrtiću kako bi zajednički odredili pravac daljeg delovanja .
-Direktor vrtića mi omogućava da izrazim vlastiti stil rada i da budem samostalan –a u radu.
-Upućena sam u poseban režim ishrane pojedine dece i redovno učestvujem u sastavljanju jelovnika za tu decu.
-Omogućavam pravovremeno i redovno učestvovanje roditelja u životu i radu vrtića .
-Redovno organizujem roditeljske sastanke na nivou grupe
Share on facebook
Podeli