Zvončići Kad padne prvi sneg, kad zabeli se breg, na put se sprema tad, taj deda večno mlad. Kad čuješ zvona zvon, tad pojavi
Zima, zima, e pa šta je! Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej’o je čitav bedem, čitav breg. Zima, zima
Šta ima godina, Nepoznat autor; U godinu, natenane,svašta stane. Četiri doba ona ima: proleće, leto, jesen i zima.
Žurim se iz kuhinjice – ja s tortom vam pred lice. Da pozdravim gromko, smelo, ovo radosno društvo celo. Dobro došli svi vi dragi,
Mala škola Kad u vrtić pođu, mnoga deca pate, teško je bez mame, teško je tate. Veliko drugarstvo istina je prava od prvog se
Proleće Blagi vetrić piri sa zelenog brega nestalo je zime nema više snega. Svuda cveta cveće i zelena trava, za dečicu malu
Kriva je jesen Zašto je lišće postalo žuto? -sever je, kažu, kašljao, ljuto. Zašto su toliki pljuskovi pali? To su se oblaci rasplakali!Zašto
Vaspitačica, nepoznat autor. U vrtiću sto prozora gde najlepše sviće zora, ima jedno divno lice, lice moje vaspitačice. Dok ja pevam
Uskršnje jutro Uskršnje jutro kad se javi svakom na licu osmeh zablista.Danas je praznik, danas se slavi dan vaskrsenja Isusa…
Baš je voda čudo pravo, nepoznat autor. Čudio se mali Sima, kakav oblik voda ima; čas je čaša, čas je flaša, kakva bude želja naša.