17 bitnih pravila kvalitetne saradnje vaspitača i roditelja

Za saradnju s roditeljima potrebno je i stručno znanje, a ne samo iskustvo i dobra volja. I u tome znanje mora ići ispred iskustva.

213

1. Roditelj je vaš najbliži saradnik. Od njega dobrim delom zavisi:

– kakav će biti odnos vaspitanika prema Vama,

– da li će i kako podsticati dete na izvršavanje zadataka u okviru vanprogramskih aktivnosti,

– kakav će imati odnos prema pojedinim oblastima i ciljanim zadacima.

2. Individualni razgovori s roditeljima mogu trajati:

– ceo sat (kada je razgovor planiran)

– oko 30 minuta (ako se dogovarate oko roditeljevog angažovanja na ostvarivanju zadataka grupe ili škole)

– oko 10 minuta (u susretu < – do 5 minuta (u usputnom, nezakazanom razgovoru)

3. Vaš odnos prema roditeljima se projektuje na njihov odnos prema Vama. Vi ste inicijator u razvoju međusobnog razumevanja, poštovanja i saradnje.

4. Individualno angažujte roditelje ne samo da bi se njihova deca uspešnije razvijala već da bi se poboljšali uslovi za postizanje boljih rezultata svih vaspitanika.

5. Roditelji dece su najzainteresovaniji za one oblike saradnje s vama u kojima mogu da sagledaju pozitivne rezultate svoga deteta.

6. Što više optužujete učenika zbog nerada ili lošeg ponašanja, to će ga roditelj više braniti.

7. U razgovoru s roditeljima ne možete upotrebljavati primere iz ličnog života:

– I ja imam dete, ali ja to rešavam ovako…

– Poznati su mi ti problemi, i ja imam dete…

– Iz mog ličnog iskustva, preporučila bih Vam….

– Da sam na Vašem mestu, ja bih ovako… –

8. Za saradnju s roditeljima potrebno je i stručno znanje, a ne samo iskustvo i dobra volja. I u tome znanje mora ići ispred iskustva.

9. U razgovoru s roditeljima ne ponavljajte ono što je on samokritički izneo o svom ponašanju prema detetu.

10. Istaknite u razgovoru s roditeljima ono što je dobro učinio za svoje dete, a ne samo ono što nije uopšte učinio.

11. Zapisivanje pred roditeljima za vas značajnijih detalja, u toku razgovora s roditeljem:

– Vama štedi vreme i trud, jer nećete to činiti kasnije,

– roditelju pokazuje da njegovom izlaganju i dogovoru s Vama pridajete značaj.

12. Kad roditelj nije zainteresovan za saradnju s Vama, prvo razloge za to tražite u sebi.

13. Roditelja udaljava od vas:

– kad o detetu govorite samo iznoseći negativna zapažanja,

– kad pred vršnjacima njihovo dete nazivate uvredljivim imenima (lažovčino, lenštino…)

14. Roditelj se Vama obraća kao stručnjaku i u razgovoru s njim ne možete pokazati svoje neznanje ili nesigurnost rečima:

– U tome nemam iskustva.

– Ne znam šta da Vam kažem.

– Do sada nisam imala ovakav slučaj.

– Meni se čini…

– Sad baš i ja razmišljam o tome.

– Ako sam vas dobro shvatila…

– Ja mislim, ali ne mora biti tako ..

15. Neodobrovanje roditeljskog postupka ne bi trebalo izražavati na optužujući način:

– Imam utisak da se Vi dovoljno ne interesujete za svoje dete.

– To se roditeljima, pogotovu kao što ste Vi, ne bi smelo dogoditi.

– Bojim se da Vas ne uvredim, ali je moje mišljenje…

– Izvinite što ću da Vam kažem…

– Iznenađujete me svojim postupkom.

16. U razgovoru s roditeljima omogućite im i da govore, a Vi da slušate, a ne samo da Vi govorite, a oni vas slušaju.

17. Sa svim roditeljima ne možete na isti način sarađivati. Različiti tipovi roditelja nameću i različit pristup u razgovoru o detetu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime