Baka i unuka – dramski tekst

"Deca žele, deca mole: hoćemo lepe, velike škole! Želimo znanje, znanje je moć, znanje je svetlost, neznanje noć."

347

Lica: Baka, unuka
Mesto: Soba

(Baka sedi na stolici i čita knjigu, a onda primeti unuku koja je ušla u sobu)

Baka: Hej, gde si pošla? Vidi, vidi, kako si se lepo obukla!

Unuka: Kako gde?! Pošla sam u školu, zar ne znaš?

Baka: Da, da, sad sam se setila.

Unuka: Jesi li ti, bako, išla u školu?

Baka: Naravno da sam išla.

Unuka: a, deda? I on je bio đak?

Baka: Jeste. Zajedno smo sedeli u klupi, a posle kad smo odrasli…(baka se nasmeši), pa znaš tu priču, pričala ti je mama.

Unuka: Znam, bako. Deda i ti ste se venčali i rodila se tetka Lela, ujak Danko i mama. bako, bako, a znaš li ti ko je prvi osnovao školu?

Baka: Znam, vidi ti nevaljalice, šta me pita! Sveti sava, pile babino, a znaš i ti i sva srpska deca. Znaš, kada sam ja bila mala, manja nego ti, trebalo je da recitujem na proslavi povodom dana Svetog Save.

Popeli su me na stolicu da bi me svi videli onda sam počela:

Dižite škole
Deca vas mole…

Pogledala sam i oko sebe videla mnogo naroda. Uplašila sam se i zaplakala:

Skinite me dole
Skinite me dole!

Unuka: Ih, bako, što si ti bila stidljiva! Čuj mene:

Deca žele, deca mole:
hoćemo lepe, velike škole!
Želimo znanje, znanje je moć,
znanje je svetlost, neznanje noć.

Iako smo deca mala, mi kličemo:
Sveti Savo, tebi hvala!

Baka (ustane, zagrli i poljubi unuku):

Molimo se bogu i Svetom Savi da nam da sloge i ljubavi.

(odlaze sa scene)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime