Jednog dana je jedan čovek posadio ružu i svaki dan je zalivao i pazio. Pre nego što je procvetala, on je poče detaljno posmatrati i ugleda pupoljke koji će se uskoro otvoriti, a i trnje po celoj stabljici. Stade razmišljati kako je moguće da se jedan tako divan cvet nalazi na grmu punom trnja. To ga oneraspoloži i on zaboravi da zalije ružu, koja se nakon par dana osuši i uvenu pre nego što je i procvetala.
To se često i nama samima događa! U dubini svakog od nas krije se jedna ruža. Kvaliteti koji su nam podareni na dan našeg rođenja rastu među bodljama naših grešaka. Mnogi među nama kada misle o sebi vide samo svoje greške.
Očajavamo, misleći da sigurno nećemo postići ništa važno u životu. Zaboravljamo zaliti DOBRO koje je u nama…i na kraju ono umire. Nismo svesni svojih mogućnosti. Ponekad ne vidimo ružu koja se krije u nama i zato nam je neko drugi treba pokazati.
Najveće dobro koje jedna osoba može učiniti je proći kroz trnje i naći ružu u duši neke druge osobe. To je prava ljubav prema svom bližnjem, da uz sve njegove mane otkrijemo i sve njegove kvalitete. Pomoći mu da prebrodi svoje greške i ostvari svoje snove, otkriti mu ružu koja živi duboko u njemu i koja se polako probija kroz trnje i na kraju procveta stotinama cvetova.
Naš zadatak na ovom svetu je pomoći drugima pokazujući im njihove ruže, a ne trnje i samo tada ćemo moći dati i osetiti ljubav prema svim ljudima. Ako nam to uspe, onda će i u našoj sopstvenoj bašti procvetati ruža! 🌹 ❤
