Svako vreme ima svoje potrebe i za određene poslove traže određene kadrove. Kada sam se ja zapošljavala da bi mogla raditi posao vaspitača bila je potrebna petogodišnja škola.
Pripravnički staž je trajao dve godine uz 20 procenata manju platu i svakodnevno pisanje knjige rada i priprema u svesci. Imale smo mentora a radili smo samostalno. Srednja škola od 5 godina je uskoro prerasla u višu… 4+2 a vaspitačima je pružena mogućnost da je završe uz rad. Bilo je naporno posle posla ići na predavanja.
Vaspitači sa dosta godina staža nisu upisivali (što je meni sasvim okej). Naravno lični dohodak nam je ostao isti i niko se nije bunio. Radili smo i dalje isti posao a i vidokrug znanja nam se (po mom mišljenju) nije proširio. Obnovili smo samo neka teoretska znanja .
Pred kraj mog radnog veka došlo je do nove reforme. Počele su te masters i specijalističke studije. (nisu mi ni sada jasne)
Mnogo je manje dualnog obrazovanja tako da vaspitači izlaze sa višim stepenom obrazovanja a ne i višim stepenom pripremljenosti za posao vaspitača (to nije do njih već do sistema školstva). Tek svršeni studenti opet moraju da se obučavaju (Godine uzleta).
Znači svi vaspitači obavljaju isti posao za koji imaju potrebnu kvalifikaciju a samim tim treba da imaju isti i dohodak. Ako se neki vaspitač istakne u radu, postiže zapažene rezultate treba posebno da se nagrade.
Koliko je pomoćnog osoblja u vrtiću koji rade na održavanju higijene neki imaju srednju a neki osnovno i isto su plaćeni.
Još nešto ću reći živim na selu pa znam koliko fakultetski obrazovanih ljudi ide u polje da kopaju. Ista je dnevnica i onih sa fakultetom i sa osnovnom.
Daj Bože da dođe i to vreme kada će se za svaku oblast zapošljavati adekvatni specijalisti koji će raditi sa manjim brojem dece. Do tada radite kako najbolj znate i umete i budite kolegijalni.
Volite i čuvajte decu.
