Fonološko-artilulacioni poremećaji kod dece su najbrojniji i podrazumevaju nepravilan izgovor glasova, odnosno poremećaj artikulacije (Dyslalia). U proseku većina dece je polaskom u školu u stanju da izgovara svih naših 30 glasova. Ukoliko to neka nisu, za njih se kaže da su artikulaciono nezrela, odnosno da imaju poremećenu artikulaciju. Za izgovor glasova postoje fiziološke norme koje diferenciraju patološki razvoj od normalnog izgovora. Individualna pomeranja mogu postojati u oba pravca, što znači da ima dece koja već sa tri godine raspolažu svim glasovima, dok druga kasne po godinu-dve dana.
Dislaliju karakteriše:
-
DISTORZIJA
Distorzija glasova označava postojanje izgovornog glasa ali njegov kvalitet ne odgovara zahtevima pravilnog izgovora. Najčešći tipovi distorzovanih glasova su: interdentalni sigmatizam (vrskanje) koji predstavlja međusobno izbacivanje jezika za vreme izgovora određenih grupa glasova, lateralizacija glasova (šuškanje) koja nastaje usled bočnog usmeravanja vazdušne struje za one glasove za koje je neophodno da vazduh struji uzduž sredine gornje površine jezika, nazalizacija (unjkanje) nastaje ako vazdušna struja prolazi kroz nos prilikom izgovaranja nekih ili svih glasova osim glasova m, n, nj za koje je nosni tok vazdušne struje neophodan,
-
NEDEFINISANA DISTORZIJA
Ona se najčešće ispoljava kao kombinacija sigmatizma i lateralizacije, ili sigmatizma i nazalizacije.
-
SUPSTITUCIJA
Supstitucija označava patološku pojavu na školskom uzrastu koja se ogleda zamenom onih glasova koje deca ne mogu da izgovore glasovima koje već izgovaraju.
-
OMISIJA
Omisija predstavlja potpuno izostavljanje nepoznatih glasova, najčešće u glasovnim skupinama. U dece na mlađem ali i starijem uzrastu pa čak i pred polazak u školu, ukoliko se problem zanemaruje, sreću se: rotacizam nedostatak glasa r-pored omitovanja(izostajanja glasa) on može biti supstituisan(zamenjen) ili distorzovan (oštećen) kao meko nepčano francusko, resično, nevibratorno, grleno…); lambdacizam (poremećaj izgovora glasa l) kao i problemi sa izgovorom afrikata (artikulaciono pomeranje unazad odnosno unapred, sažimanje glasova u jedan glas, supstitucija i variranje odnosno njihov pravilan izgovor u nekim a nepravilna upotreba u drugim rečima kao i sigmatizam, lateralizacija, nazalizacija).
Većina artikulacionih poremećaja se ogleda u dva vida:
- nepravilna artikulacija i
- poremećaj auditivne percepcije
(problem diskriminacije fonema). -
DISKRIMINACIJA FONEMA
Među glasovima postoje akustička sličnost i akustička razlika. Dete koje zamenjuje glasove ne uviđa razliku između njih (audio-motorna predstava glasova je neizdiferencirana). Auditivna percepcija se razvija zavisno od spoljnih uticaja-ako su oni dobri i njen razvoj je dobar. Izgovor glasova zavisi od izgrađenih auditivnih predstava glasova, tako da do formiranja pogrešnog izgovora dolazi pošto su i predstave o tim glasovima pogrešne. Između auditivnih predstava o glasu i artikulaciono-motornih ostvarenja postoji tesna veza, tako da se mora govoriti o audio-motornoj predstavi glasova
-
ARTIKULACIONI POREMEĆAJI
Artikulacioni poremećaji su najčešće sastavni deo sledećih odstupanja: rinolalije (nazalni govor), disfazije, afazije, mucanja, tahifemije(govorna brzopletost s nejasnom i površnom artikulacijom), nekih dizartrija.
