Igre i aktivnosti za razvijanje imaginativne funkcije govora

Treba tražiti od dece da izmišljaju priče o čarobnim zemljama, ko tamo živi, kako se živi, ko vlada tom zemljom. Priče mogu i da se ilustruju.

118

Imaginativna upotreba govora je korišćenje govora za stvaranje igrovne, izmišljene situacije. Polazi se od shvatanja da su imaginacija i stvaralaštvo opšte ljudske sposobnosti i bitni činioci u razvoju ličnosti, koje, kao takve, treba negovati i kultivisati od najranijeg detinjstva. To se može postići oplemenjivanjem dečje igre kao osnovne delatnosti deteta koju, pored ostalog, karakteriše iluzorni plan i koja sama po sebi pruža mogućnost za razvoj stvaralačkih sposobnosti. Na praktičnom planu to podrazumeva planiranje i realizaciju različitih tipova govornih igara i aktivnosti u kojima će dete, kao aktivni učesnik, praktikovati govor na izmišljenom, igrovnom planu.

Treba poći od onoga što deca nose u iskustvu i što je samo po sebi igrovno. Na primer: igre slogovima. Igre slogovima mogu da se koriste uz podršku vaspitača, kao i igre rečima sa različitim
nastavcima, na anda (banda, veranda, bevanda, čarapanda), reči na eč: meč, skeč, grgeč, kreč…, reči koje se slažu, strašne reči, smešne reči, tople reči, teške reči, kratke reči, dugačke reči… (ideje treba potražiti od dece).

Stvaranje imena, pesama, besmislica

Od dece se traži da izmišljaju imena gradovima prema nekom cveću (Nevengrad, Lalagrad), da prave kombinacije sa imenima životinja (Ježograd, Nojgrad) i slično.
Slične su i igre izmišljanja imena stvarima prema njihovoj upotrebnoj vrednosti, kao, na primer: Nož Sekalović, Stolica Sedeljković, Olovka Pisarević, Klikerko Kotrljanović, Radio Svirković).

Predškolska deca mogu da stvaraju pesme kad su dovoljno podstaknuta i kad shvate da se ta vrsta stvaralaštva uvažava od strane vaspitača.

Za stvaranje stihova mogu se koristiti različita motivaciona sredstva. Na primer, mogu se koristiti literarni tekstovi odraslih. Pesma Grigora Viteza „Kad bi drveće hodalo“ može da bude dobar podsticaj za razvoj mašte. Vaspitač može krenuti pitanjem: Šta bi bilo kad bi…? (čovek postao ptica, kad bi se sve životinje uhvatile u kolo…).

U izmišljanju pesama, vaspitač može da ima različite uloge. Na primer, u grupnom stvaranju stihova, može da započne jedan stih, deca nastavljaju, ili vaspitač kaže pola stiha, a deca, rimujući, dopunjavaju.

Smišljene besmislice predstavljaju namerne okrenut red stvari. Njihova saznajna vrednost je nesumnjiva, jer „iza svakog „NE TAKO“ dete jasno oseća „TAKO“, svako odstupanje od normi – jače uverava dete u normu“ (Čukovskij). U praksi, ta vrsta dečjih tvorevina nazvana je izokretaljke. Evo nekoliko primera:

  • Zec pušku lovi, puška nosi zeca.
  • Krava kukuriče, a petao nosi mleko.
  • Kokoška juri lisicu.

Ovakve igre mislima i rečima pružaju dobru, opuštajuću atmosferu, obogaćenu humorom.

Stvaranje priča

Postoji više mogućnosti za stvaranje i izmišljanje priča, što omogućava praktikovanje govora na imaginativnom i stvaralačkom planu.

Na primer:

  • Vaspitač priča priču, ali ne do kraja. Ostavlja deci da oni završe priču onako kako žele. To mogu da čine pojedinačno, u parovima ali malim grupama.
  • Ovo isto može da se kombinuje sa dramskim izvođenjem. Deca se prethodno, u grupi, dogovore šta će glumiti i govoriti.
  • Deca se mogu dati reči od kojih će smisliti priču. To mogu biti njihove najlepše reči, reči koje oni odaberu, tri stvari koje izvuku iz torbe i slično.
  • Deci se mogu podeliti sličice ili delovi ilustracija neke slikovnice, od kojih mogu da razvijaju priče.
  • Deca sede u krugu. Igra počinje tako što jedno dete kaže jednu reč. Dete do njega dodaje svoju reč na reč prethodnika, i tako redom. Ukoliko je grupa velika, deca nisu u mogućnosti da zapamte ceo siže, pa im treba omogućiti da od polovine kruga prepričaju ono što su prethodni učesnici rekli i da na to dodaju svoje reče ili rečenice.
  • Deca mogu, iz pripremljene torbe sa igračkama, da izvlače igračke i da sastavljaju priče tako što nastoje da stvore zajedničku priču, vodeći računa da bude smisaona, da je vežu za priču prethodnika, ali i za ime igračke koja je izvučena. Ova vrsta stvaranja pogodna je za stariji uzrast dece.
  • Može se organizovati takozvano pričanje priče crtežom. Deca sede u krugu ili u manjim grupama. Jedno dete započne crtež, drugo nastavlja i tako redom do kraja. Kada se dođe do kraja, posledenje dete počinje da priča priču na osnovu crteža. Dete do njega nastavlja i tako redom.
  • Sastavljanje priči uz pomoć lutki kao motivacionog sredstva (mogu se koristiti gotove lutke); dete razgovara sa lutkom, deca u parovima govore umesto lutki (stavljaju se u poziciju drugog); lutka se obraća svoj deci sa zadatkom da izmisle takvu i takvu priču…
  • Posebno motivaciono sredstvo su lutke koje vaspitačica crta na dečjim prstićima ili dlanovima. Ako su deca starija, mogu jedni drugima da crtaju likove, sa zadatkom da stvore priču u paru. Vaspitač može da im pomaže u razvijanju tako što će im predložiti temu ili im reći tip lutke (vesela, tužna).
  • Posebnu grupu čine takozvane fantastične priče. Od dece se može tražiti da izmisle neku neobičnu životinju, da razmisle o obliku tela te životinje, o tome kako se kreće, da li je velika ili mala, čime se hrani. Deca mogu i da pokažu kako izgleda ta čudna životinja, da ispričaju priču o njoj. Tako se može dobiti više neobičnih priča.
  • Treba tražiti od dece da izmišljaju priče o čarobnim zemljama, ko tamo živi, kako se živi, ko vlada tom zemljom. Priče mogu i da se ilustruju.
  • Mogu se organizovati pričanja o neobičnim i tajnovitim putovanjima, po dalekim, egzotičnim zemljama u kojima žive visoki, odnosno mali ljudi i slično.

Sledeća mogućnost je izmišljanje zagonetki, pitalica, odgonetki, izokretaljki i brzalica.
Ovo su jezičke forme koje deca mogu da stvaraju, ali je neophodno da, pre stvaranja izmišljanja od strane dece, ove forme žive u dečjem iskustvu, posredovanjem ove vrste stvaralaštva od strane vaspitača.

Izvor: brisbanekids.com.au

Gde ko živi na osnovu imena?

  • Maca u macarniku
  • Guska u gusarniku
  • Prase u prasari
  • Osa u osarnici
  • Mrav u mravarnici
  • Slon u slonari
  • Muva u muvarnici

Izmišljamo kako se kaže za onoga ko čuva

  • Ovce-ovčar
  • Krave-kravar
  • Pčele-pčelar
  • Vodenicu-vodeničar
  • Bolesnika-bolničar
  • Golubove-golubar
  • Svinje-svinjar
  • Puteve-putar
  • Zečeve-zečar
  • Zveri-zverinjar
  • Zmije-zmijar
  • Stražu-stražar
  • Ribe-ribar
  • Ptice-pticar
  • Živinu-živinar
  • Šume-šumar
  • Piliće-pilićar

Kazujemo zanimanja – šta ko pravi

  • Sveće-svećar
  • Cveće-cvećar
  • Farbu-farbar
  • Kola-kolar
  • Bačvu-bačvar
  • Korpe-korpar
  • Zlato-zlatar
  • Put-putar
  • Zid-zidar
  • Sto-stolar
  • Pismo-pisar
  • Hleb-pekar
  • Uže-užar

Lagarije

Deca vole da slušaju lagarije, da ih osmišljavaju, a i obične priče da pretvaraju nonsensne.

Da vam pevam što istina nije.

Da vam pevam što istina nije:
Guska vodu iz rešeta pije,
Krmača se na slamu popela
I piliće sa sobom povela.
Svi prasići slamu čeprkaju,
A pilići krmaču sisaju.

Šta se dogodilo u međuvremenu?

Opis igre: deci se daju dve slike, od kojih jedna predstavlja početak, a druga kraj priče-početna i završna situacija. Deca treba da ispričaju šta se dogodilo u međuvremenu, pronalazeći što je moguće više rešenja. Teža varijanta igre je da se jednom opiše tužan, a drugi put veseo (smešan) događaj.

Ja sam Crvenkapa

Sadržaj poznatih priča vrlo rado govore u prvom licu- kao da se njima desilo. Ovakva pričanja sadržaja poznatih priča interesantna su za svu decu, zato što vrlo lako prelaze u pravo stvaralačko pričanje, kad se nešto doda ili izmeni.

Menjamo likove poznate priče

Deca prvo moraju dobro da upoznaju sadržaj neke priče. Posle se dogovorimo da promenimo likove, a sadržaj da ostane isti.
Recimo: umesto Crvenkape – dečak Plavokapi, umesto bake – deka, …
Vuk i tri praseta – lisica i tri kokoške
Koza i sedam jarića – kokoška i sedam pilića
Uspavana lepotica – uspavani princ

Nastaviti započetu priču

Počnemo priču, kažemo jednu rečenicu i podstaknemo decu da razmisle i kažu šta je dalje moglo da se desi: „Zeka je bio gladan“ – kuda je išao, koga je sreo, ko ga je nahranio,…

Tekst priredila: Mala škola

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime