U interpretaciji književnog teksta u predškolskom uzrastu vaspitač se oslanja na dečije impresije tj na dečije doživljaje pa se ova etapa i naziva tumačenje doživljaja, jer dete nije sklono da raščlanjuje i analizira. Ova etapa je prelaz sa spontanog i emocionalnog na racionalno saznavanje.
A dobar govor je od velikog značaja za uspeh u školi. U pogledu detinjeg govora porodica ima veliku ulogu. Govor odraslih u kući je najveći podsticaj za decu, on mora da bude prirodan, pravilan, razumljiv i glasan. Sa detetom se razgovara u svakoj situaciji vodeci računa o njegovim razvojnim mogućnostima, inače se govorenjem pojačava broj reči i pojmova. Dete će da oseti koliko se jezik u kući poštuje i još od malih nogu upijaće te uticaje.
Ako hoćemo da detetu razvijamo ljubav prema rečima, rečenicama i spretnosti govora treba svakodnevno čitati detetu. Uvek pohvaliti uspele rečenice, lepe reči i dobro izlaganje.
Roditelji moraju ohrabrivati dete da što više priča, da ispriča doživljaj iz vrtića, ako ide u šetnju šta je sve videlo. Polaskom u školu dete ostavlja svoj predškolski period a učitelji su ti koji uvode bukvar u osvajanju tvrđave znanja.
ZADATAK
Ispričati jedom detetu jednu za njega nepoznatu priču za decu. Potom tražiti da dete odmah prepriča, zabeležiti sledeće podatke:
-
Da li je dete pravilno shvatilo suštinu priče?
-
Šta je pravilno reprodukovalo?
-
Šta je dete zaboravilo da kaže od bitnih detalja?
-
Da li uvodi aktera u priču?
-
Uočava i izražava li uzročno-posledične veze?
-
Da li dete koristi priloge za mesto?
-
Kakav je govor tela?
ZAKLJUČAK
Vaspitač iz ovog treba da rezimira kako je dete razumelo suštinu priče .
Posle dva dana zamoliti to isto dete da ponovo prepriča istu priču. I u ovoj situaciji vaspitač daje svoj zaključak na osnovu drugog prepričavanja.
Zatim donosi svoj uopšteni sud na osnovu oba prepričavanja deteta kao i karaktera i spremnosti na saradnju.
