Jednoga dana kad mi deca budu dovoljno velika da shvate logiku koja vodi roditelje, reći ću im:
– Volela sam te dovoljno da bih te pitala kuda ideš, s kim si i kada ćeš se vratiti.
– Volela sam te dovoljno da bih insistirala da štediš i sama sebi kupiš bicikl, iako smo imali dovoljno novca da bismo ti to mi mogli priuštiti
– Volela sam te dovoljno da ćutim i dopustim da sama shvatiš kako te tvoj najbolji prijatelj iskorišćava.
– Volela sam te dovoljno da te nateram da u prodavnicu odneseš napola pojedenu čokoladu i kažeš:“Ovo sam juče ukrao i sad sam doneo novac“.
– Volela sam te dovoljno da ti dva sata budem za vratom dok ne pospremiš svoju sobu – posao za koji ti je trebalo 15 minuta.
– Volela sam te dovoljno da ti dopustim videti ljutnju, razočaranje i suze u mojim očima (deca moraju naučiti da im roditelji nisu savršeni).
– Volela sam te dovoljno da ti dopustim iskusiti posljedice onoga što radiš, čak i kad su one toliko bolne da meni slamaju srce.
Ali najviše od svega, volela sam te dovoljno da kažem NE i kad sam znala da ćeš me mrzeti zbog toga. Bile su to najteže bitke. Drago mi je što sam ih izvojevala jer na kraju, to su i tvoje pobjede.
Roditeljstvo je prekrasna i vrlo zahtjevna uloga u životu čoveka. Ne postoje propisani i prokušani „recepti“ vaspitanja mladog čoveka – deteta. Svako dete traži svoj individualni pristup i to nas čini istraživačima detetovog čarobnog i nepredvidljivog sveta kako bismo mu pomogli da se razvije kao potpuno, srećno i zadovoljno biće.
Jedna mama
