LICA: Marko, Čeda, čika Toma
ČEDA: Ćao, Marko! Kako si proveo letnji raspust?
MARKO: Pa… onako, moglo je i bolje.
ČEDA: Što? Da nisi bio bolestan?
MARKO: Nisam. Eto, hteo sam na more, ali sam otišao na selo kod bake.
ČEDA: Pa šta je u tome loše?
MARKO: Nije loše, ali ja imam pravo…
ČEDA: Ha! Opet ćeš pričati o dečjim pravima!
MARKO: Ali, Čedo, to je jako važno!
ČEDA: U čemu je sada problem?
MARKO: Problem je što ja imam pravo na odmor, a nisam otišao na more… A kakav je to letnji raspust bez morskih talasa, galebova, školjki, delfina i morskih zvezda?
ČEDA: Hm… Zar se u toj knjizi o dečjim pravima pominju školjke?
MARKO: Čedo, glupi Čedo! Ja se pesnički izražavam.
ČEDA: Ne razumem!
MARKO: Ja imam pravo na odmor, pa imam pravo da biram kako ću da ga provedem. Shvataš? Ja sam izabrao more, ali nisam otišao tamo.
ČEDA: Ah, shvatam! I sada smatraš da je neko uskratio tvoje dečje pravo?
MARKO: Tako je!
ČADA: I ko je bio taj nasilnik?
MARKO: Pare!!! Roditelji nisu imali dovoljno para da me pošalju na more. I tako je propalo moje dečje pravo na odmor kakav želim.
ČEDA: Hm… Ne znam šta da ti kažem. ..Izgleda zapetljano… E, evo čika Tome. Hajde da njega pitamo!
ČIKA TOMA: Sve sam vas čuo! Hm… Marko ima pravo na odmor i on je to pravo koristio. Odmarao si se, zar ne?
MARKO: Pa, jesam…
ČIKA TOMA: Eto, vidiš!
MARKO: Ali ja sam hteo na more. Tamo su školjke i delfini! To mi je uskraćeno!
ČIKA TOMA: E to je već drugi problem! Svi nešto želimo, ali se neke želje ne mogu ostvariti.
MARKO: Nema tu vrdanja! I roditelji i država moraju da me odvedu na more! Nije li tako?
ČIKA TOMA: Nije, Marko! Nigde ne piše da se deca moraju odmarati baš na moru. Razumeš?
MARKO: E, baš hoću na more!
ČIKA TOMA: E, onda moraš da sakupiš dovoljno para.
MARKO: I sakupiću pare! Svaki dan po 50 dinara!
ČEDA: To je Marko, moj drug!
ČIKA TOMA: Žestoka deca!
(Iz časopisa IZVOR KNjIGA, izdavač: Savez učitelja Beograd, 1997. god)
