DA SAM JA BALON…
Donosimo balone u vrtić. Igramo se balonima i ta igra traje sve dok je deci zanimljiva.
Kada se deca naigrauju sledi odmor. Legnemo svi na pod, udobno se smestimo, zatvorimo oči i počinjemo da maštamo. Vaspitač govori deci: ”Vi ste balon… kako se osećate…da li ste lagani… koje ste boje… jedno dete vas drži na kanapu i sada osećate kako ste slobodni.. lebdite na povetarcu… šta vidite dole… kuda vas vetar nosi… da li vidite neku pticu koja proleće kraj vas.. šta se dalje dešava… gde ste stigli… šta vidite… kakvo je vreme oko vas… da li se vetar pojačava i nosi vas dalje… gde… ili ste možda pali negde… ili ste se zakačili na neku krošnju drveća…da li ste pomalo umorni od letenja..da li želite da vas neko uhvati i ponese kući ili želite da i dalje slobodno lebdite?
Sledi razmena u krug. Kako su se deca osećala, šta su videla, gde ih je vetar nosio, da li su želela da odu kući, ili da i dalje lete?
Na kraju uzimamo naše balone i slikamo vodenim bojama na njima pejzaže koje su videli u vođenoj fantaziji. Kada smo završili slikanje, povezujemo sve balone u veliki svežanj.
BOL I JA…
Aktivnost počinjemo tako što donosimo lutku i pričamo sa decom. Lutka na licu ima izraz kao da je nešto boli. Pitamo decu da li mogu da prepoznaju izraz lica na lutki.
Kada deca prepoznaju bol, počinjemo razgovor o tome šta bi to moglo da boli lutku. Deca nabrajaju. Dalje ih podstičemo da govore kako podnose bol (zubobolja, povrede…). Kako možemo sprečiti neke bolove? Govorimo o popravci i pranju zuba, pažljivijem trčanju, čuvanju zdravlja i dr.
-Ali šta raditi kada ipak ne možemo da sprečimo da nas nešto zaboli? Neki put moramo pretrpeti manji bol da bi sprečili da nastane jači. Pominjemo injekcije, i pričamo o nastanku ”penicilina” – leka koji je spasao mnoge živote. Pričamo o popravci zuba dok je kvar mali…
-Razmatramo ostale situacije. Deca pričaju svoje doživljaje kada su pretrpela bol i vaspitač pokazuje razumevanje i žalost zbog pretrpljenih muka. Pri tom podstičemo ostalu decu da i ona pokažu razumevanje za njihove jade.
Sledi dramatizacija odlaska lekaru, zubaru i slično…
ČUJEM SVOJE TELO
Posle telesnih vežbi stanemo i pokušamo da osetimo naše telo, kako se ponaša. Da li brže dišemo… da li nam srce brže kuca – slušamo otkucaje srca jedni drugima prislanjajući uho na grudi. Šta je sa rukama i nogama… da li podrhtavaju pomalo… da li su tople… -Posle odmora počinjemo da vežbamo svaki deo tela posebno. Radimo rukama… šta sve možemo rukama… da mašemo… da pljeskamo… da ih prekrstimo… da se zagrlimo… hajde pokažite šta sve možete uraditi rukama…
-Sada radimo nogama… deca pokazuju šta sve mogu nogama. Hajde sada pokrenite trup… savite se napred… pozadi… u stranu. -Šta možemo raditi glavom… pokrenimo lice… prvo oči.. zatvori oči… otvori oči… namiguj… žmirkaj… sada mrdamo nos.. gore… dole… u stranu… Na redu su obrazi.. naduvajte obraze.. uvucite obraze… sada mrdajte ustima… stisnite usne… zevajte… krivite ih… Možete koristiti i jezik… sada cvokoćite zubima… izbacite gornje zube… donje..
-Odmorite se. Hajde sada da vežbamo neke unutrašnje organe: na primer pluća.. udahni duboko… izdahni vazduh… hajde sada da vežbamo srcem??? Da li možemo raditi vežbe srcem? Ne, naravno. Kojim još unutrašnjim organima ne možemo vežbati? Deca nabrajaju neke unutrašnje organe koji su nam poznati: mozak srce, pluća, želudac, creva.
-Delimo zatim decu u dve grupe. Jedna grupa ocrtava dete na velikom papiru i ucrtava sve delove tela koji se vide. -Druga grupa dece ocrtava dete i uz pomoć vaspitača ucrtava unutrašnje organe (koje smo nabrojali).
Razgledamo crteže i govorimo o funkciji organa.
Vaspitač daje ideju da odglumimo naše telo i organe. Uzimamo jedno dete koje će predstavljati glavu, dvoje dece biće ruke, a dvoje dece predstavljaće noge. Decu raspoređujemo onako kako delovi tela stoje. Zatim priključujemo unutrašnje organe – mozak, jedno dete, dvoje dece su pluća, jedno dete predstavlja srce, jedno želudac i na kraju creva. Vaspitač takodje rasporedjuje decu, onako kako organi ”stoje” u organizmu. Pri tom dajemo instrukcije deci: mozak stalno misli i naredjuje drugima šta da rade, srce govori tik-tak i pumpa krv, pluća šire i sakupljaju ruke imitirajući disanje, želudac meša hranu a creva na primer govore krr-krrr..
-Svi organi miruju sve dok mozak ne smisli nešto. Pitamo mozak: ”Šta želiš da radiš?”. Mozak kaže: ”Želim da hodam”. Noge tada počinju da hodaju a svi ostali za njim. Srce i pluća počinju brže da
funkcionišu. Ili mozak kaže: ”Želim da jedem”. Ruke uzimaju hranu, stavljaju je u usta, želudac prihvata hranu, meša je i predaje dalje crevima.
-Dalje se u igri uspostavlja komunikacija medju organima, šta bi ko trebalo da radi, jer su svi međusobno povezani. U toku aktivnosti obraćamo pažnju na to koliko čega ima: par organa ili jedan organ, ko je ispred, ko je iza, ko se nalazi levo, a ko desno i sl…
JASTUK MOJ…
Od kuće donosimo jastučiće. Ukoliko postoje uslovi, jastučići se mogu napraviti u vrtiću.
Aktivnost počinjemo pričom o svom jastuku. Deca sede u krugu i svako dete govori o svom jastučiću: priča o njegovoj veličini, mekoći, šari, daje mu ime.
Vaspitač zatim daje uputstva: ”Lezite na svoj jastuk… kako se osećate… da li vam je prijatno… Sada dajte zastuk drugu pored vas, a vi uzmite njegov.. lezite na njega… kako se osećate… da li je
udobniji od vašeg ili ne…?
-Deca govore kako se osećaju sa svojim jastukom i jastukom svog druga. Slede dalja uputstva: ”Uzmite ponovo svoj jastučić… zagrlite ga… mazite ga… koga ste zamislili…?”
Deca pričaju o tome.
-Sada ćemo se igrati našim jastučićima. Dobacujemo jastučiće, prvo drugu pored sebe, a zatim unakrsno. Stavljamo zatim jastučić na glavu i hodamo, a da jastuk ne padne. ”Nađite druga, stavite oba jastuka na grudi i između sebe plešite, tako da jastučići ne ispadnu”.
-Hajde da izmerimo naše jastučiće i pronađemo najveći i najmanji jastučić. Prislanjamo jastuk jedan na drugi i tako pronalazimo najveći i najmanji jastuk.
-Sada ćemo izmeriti jastučiće po težini. Pravimo klackalicu od daščica i predmeta koji postavljamo ispod, na sredinu. Stavljamo jastučiće na obe strane i čekamo koja će strana prevagnuti. Tako pronalazimi najteži i najlakši jastuk među njima.
Kada smo završili sa merenjem, poređamo jastučiće, jedan pored drugog, valjamo se, pravimo kolutove. Na kraju legnemo preko jastuka, opuštamo se i maštamo: da sam ja jastuk, šta bih sve mogao da ispričam.
