Evo osnovnih saveta za dete do 3 godine:
- uključiti ga u svakodnevne kućne aktivnosti, kao što su brisanje prašine, postavljanje stola, skidanje obuće, i druge aktivnosti za koje je dete zainteresovano. Detetu se prvo kaže šta će se raditi, pokaže mu se polako i tako da jasno vidi kako se nešto radi (na primer, kako se korpica sa hlebom nosi i stavlja na sto) i onda se pusti da to uvežbava;
- obezbediti raznovrsnu sredinu u kojoj osim igračaka ima knjiga koje su prilagođene njegovom uzrastu, didaktičkih igračaka ili napravljenih činija i posuda za ređanje, sortiranje, presipanje;
- obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu – predmeti stoje na određenom mestu i u pogledu odraslih – ponašanje prema detetu je stalno, bez velikih oscilacija;
- voditi dete sa sobom na različita mesta kako bi imalo priliku da stekne bogato iskustvo – na pijacu, u prodavnicu, šetnju parkom, šetnju gradom;
- pustiti dete da hoda svojim tempom pri šetnji, da pravi pauze, razgleda oko sebe;
- pustiti dete da se penje, trči, igra u pesku, leži na podu, hoda po ogradi, jer se time ispunjavaju prirodne fizičke potrebe;
- kada se dete ljuti ili plače, pokušati da se razume razlog – glad, umor, osećaj straha ili nestabilnosti, prekinuta aktivnost;
- kada se dete za nešto zainteresuje, ne prekidati ga, predlagati kako da radi već ga pustiti da samo otkrije i proba;
- pustiti dete da samostalno odluči ćime se baviti, od raspoloživih aktivnosti i predmeta – ako je zanimljivije da vadi lonce i šerpe i ređa ih, znači da ima potrebu da se time bavi – ne treba sprečavati; više posmatrati dete a manje mu komandovati, kritikovati, objašnjavati.
Evo i osnovnih saveta za dete od 3 do 6 godina:
- uključiti dete aktivno u kućne poslove: postavljanje, raspremanje stola, samostalno jedenje, prostiranje veša, zalivanje cveća, raspremanje sobe i držanje stvari u redu;
- objasniti detetu da svaki predmet ima svoje mesto i da ga je potrebno po korišćenju tu i vratiti i dati dovoljno vremena da se dete samo seti da to uradi, bez stalnih kritika i podsećanja;
- obezbediti dovoljno vremena provedenog u druženju sa drugom decom, starijom i mlađom;
- obezbediti dovoljno didaktičkih igračaka i drugih aktivnosti koje zahtevaju kompleksnije angažovanje i razmišljanje (na primer, petogodišnje dete je savršeno u stanju da nauči da igra šah), koje prikazuju prirodne i društvene pojave i procese (enciklopedije su zanimljive već četvorogodišnjem detetu i u stanju je i samostalno da ih razgleda);
- odgovarati strpljivo na postavljena pitanja, koliko god ona izgledala dosadna i koliko god se ponavljala;
- jasno detetu objasniti razliku između onoga što se radi i što je dobro – da deli igračke, da se zahvali, da zamoli kada nešto želi, i što nije dobro i ne radi se – udaranje, svađanje, ružne reči, i onda pustiti dete da to primenjuje, bez kritika, kazni i opominjanja.
Izvor: vrticiportal.com, piše: Irena Mitrović
