Narodne poslovice (po azbučnom redu)

A

• Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
• Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.
• Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se
• Ako je go, ali je soko.
• Ako je i koliba, naša je.
• Ako je neko lud, ne budi mu drug
• Ako je i teško živeti, opet je život sladak
• Ako jedna želja nije zadovoljena to je dovoljan razlog.
• Ako kupuješ često ono što ti ne treba, skoro ćeš prodavati ono što ti treba.
• Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
• Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
• Ako si ti vuk, nijesam ni ja ćuk.
• Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.
• Ako znaš šta ti je bilo, ne znaš sta će ti biti.

B

• Batina ima dva kraja.
• Badava je dobro seme kad je rđavo oranje.
• Beri želje pokraj sebe!
• Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.
• Bježi kud ti je volja, od sebe ne utječe.
• Blago nestade, vrag ostade.
• Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.
• Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
• Bogat je onaj koji više proizvede, nego što pojede.
• Bogata je teško darovati, sita gosta još teže častiti.
• Bogatstvo menja ćud, retko nabolje.
• Bolest na kolima dolazi, a na dlaku izlazi.
• Bolje je dobro slušati, nego loše zapovedati.
• Bolje je dobroga služiti, nego rđavom zapovijedati.
• Bolje je imati rđavu godinu, nego rđava susjeda.
• Bolje prazna kesa nego prazna glava.
• Bolje se od po puta vratiti, nego rđavim do kraja ići.
• Bolji je i crn komad nego prazna torba.
• Bolje džabe sedeti, nego džabe raditi.
• Bolje je ne početi, nego ne dočeti.
• Bolje je nemati, nego otimati.
• Bolje je neznalica no tvrdoglavica.
• Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
• Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pevati.
• Bolje je svašta jesti, nego svašta govoriti.
• Bolje je u kolibi pjevati nego u dvoru plakati.
• Bolje mršav mir nego debela parnica.
• Bolje se ograditi dobrim komšijom nego dobrom ogradom.
• Bolje slep očima, nego slep pameću.

• Bez muke nema nauke.
• Bele ruke tuđ posao miluju.
• Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce od junaka.
• Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
• Budalu ne treba tražiti, sama se javi.

V

• Važan je samo trenutak i pokret kojim se daje
• Vesela mladost najveća je radost.
• Vidi majku pa prosi devojku.
• Više vredi što žena ustedi nego što muž zaradi.
• Voda svašta opere do crna obraza.
• Voda sve odnese, a sramotu ne može.
• Voleti nekog znači ostaviti mu dovoljno prostora da raste.
• Vremenu se valja pokoravati.
• Vuk i lisica mjenjaju dlaku, ali ćud nikada.
• Veselo srce pola zdravlja.
• Više valja gram pameti, nego oka snage.
• Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.
• Vodu koju ćeš piti, nemoj mutiti.
• Vo se veže za rogove, a čovek za jezik.
• Vuk dlaku menja, a ćud nikada.

G

• Gde je čija kuća tu je i sredina sveta.
• Gde je sova izlegla sokola.
• Gde je stida, tu je i poštenja.
• Gde se ništa ne može pomoći lepo je osmehnuti se.
• Gde se pije primakni se, gde se bije odmakni se.
• Gde žena buči tu muž muči.
• Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
• Gde je mnogo priče malo je rada.
• Gde je sila gospodar, pravda je sluga.
• Gde nema mačke, miševi kolo vode.
• Gde puno obećavaju, ti malu torbu ponesi.
• Gde zlato govori, usta ćute.
• Ginu ti što se smeju uoči bitke.
• Gladan pas i na gazdu laje.
• Gladnog ne teši, već nahrani.
• Glava je starija od knjige.
• Gvozđe reže i drvo i kamen, ali i njega rđa jede.
• Gvožđe se kuje dok je vruće.
• Glad očiju nema.

D

• Da je steći ko što reći, svi bi bogati bili.
• Da ne bole, ne b’ se rane zvale.
• Da nije vetrova, pauci bi nebo premrežili.
• Da padne na leđa, razbio bi nos.
• Devojka koja žuri na sastanak već je zakasnila.
• Dva loša ubiše Miloša.
• Dva lješnika, orahu su vojska.
• Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
• Dobar čovek uvek ostaje početnik.
• Dobra žena poštuje muža, pa da je kao pevac.
• Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
• Dobra krava se i u štali proda!
• Dok dete ne padne, ne može naučiti da hoda.
• Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš.
• Drugom često opraštaj, sebi nikad.
• Drvo bez grane i čovek bez mane – ne mogu biti.
• Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka.
• Drži se novog puta i starog prijatelja.
• Da padne na leđa, razbio bi nos.
• Dva puta meri, a treći kroj.
• Dok prosi, zlatna usta nosi, a kad vraća, pleća obraća.
• Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
• Dobra ovca mnogo ne bleji, ali mnogo vune daje.
• Dobre komšije podižu cenu kući i dobrom imanju.
• Dobro je lasno zaboraviti, a zlo nikada.
• Dobro je teško videti, a lako se pozna.
• Dobro mi je i boljem se nadam.
• Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.
• Dobrom čoveku sve dobro stoji.
• Dok je šiba tanka, treba je ispravljati.
• Duboka voda je bistra, a plitka mutna.

Đ

• Đe je sreća, tu je i nesreća.
• Đe nije žene, tu nije ni kuće.
• Đe se god sastanu ljudi, ocjenjuju druge, a sebe ne.
• Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju.
• Đe brat brata ne voli, tu nema sreće.

Ž

• Žalost i radost se poznaju čoveku po licu.
• Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
• Ženi je najslađi zalogaj – muško srce.
• Žive ko pas i mačka.
• Žar ljubavi često opeče.
• Zbog sirotog sunce grije.
• Žedan konj ne bira mutnu vodu.

Z

• Zimi bez torbe i leti bez gunja nikada ne idi.
• Zavadio bi dva oka u glavi.
• Zajedničkom konju, grbava su leđa.
• Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju.
• Zid ruši vlaga, a čovjeka briga.
• Zima ne traži ljepote, nego toplote.
• Zima ujeda bez zuba.
• Zlatan lanac slobodu ne pruža.
• Zlato je čisto i u prljavoj kesi.
• Za zlato rđa ne prijanja.
• Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da.

I

• I ljude poslušaj, i svoje pameti imaj.
• I loncem o kamen ili kamenom o lonac, teško loncu svakojako.
• I zid ima uši, i plot ima oči.
• Ide vreme, nosi breme.
• Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
• I najmudriji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
• Inat je nesrećan zanat.
• Iver ne ide daleko od klade.
• I crna krava ima belo mleko.
• Iz prazne kuće i miši bježe.
• Istina i žena su najlepše
• Izreke su ukras govora.
• Ispeci, pak reci.
• I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja.
• Ispod Mire sto đavola vire.
• Isteruje mak na konac.
• Istoriju pišu pobjednici. To je razlog što je ona puna neistina.

J

• Jak koren duge mladice pušta.
• Jednom se lebac lomi.
• Jeftina roba kasu prazni.
• Jedna lasta ne čini proleće
• Jezik je više glava posekao nego sablja.
• Jezik nema kostiju, ali kosti lomi.

K

• Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.
• Kad je volje i zlo ide na bolje.
• Kad legneš znači – predao si se.
• Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
• Kad se prase najede onda korito prevali.
• Kad sultan nazebe, raja kija.
• Kad vidim onda ću i verovati.
• Ko kasno brazdu zaore u jesen čičak obere.
• Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.
• Ko nosi, ne prosi.
• Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi beži od njega.
• Ko prati tuđ posao, svoj zaboravlja.
• Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa.
• Ko spretnije traži, lakše dobije.
• Ko u krčmu ide, tuđu decu hrani.
• Ko želi da peva, uvek će naći pesmu.
• Koja se ne rekne, ona se ne čuje.
• Koji konja slamom hrani, sam kola vuče.
• Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac.
• Kupuj prvo suseda, pa posle kuću.
• Kad bi se sve pameti iznele na vašar, svak bi se svoje mašio.
• Kad mator pas laje, valja videti šta je.
• Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće.
• Ko visoko leti, nisko pada.
• Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
• Ko drugome jamu kopa, sam će u nju pasti.
• Ko dete suviše voli, upropasti ga.
• Ko ljeti hladuje, zimi gladuje.
• Ko me ima, taj me nema, ko me nema taj me sanja.
• Ko nije služio, ne umije ni zapovijedati.
• Ko pjeva, zlo ne misli.
• Koga su zmije klale i guštera se boji.
• Koga nije, bez njega se može.
• Koja se ovca od stada odvoji, vuk će je pojesti.
• Koja se često ogleda, slabo kuću nadgleda.
• Koji se hrt silom u lov vodi, on zeca ne hvata.
• Ko mnogo zbori – ili mnogo zna ili mnogo laže.
• Kojoj ovci svoje runo smeta, onde nije ni ovce ni runa.
• Kome svijet kroji kapu, on ide bez kape.
• Koliko ljudi, toliko ćudi.
• Krivac se i senke boji.
• Krv nije voda.
• Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se.
• Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
• Ko zlima oprašta, dobrima škodi.
• Ko pita, ne skita.
• Ko se dima ne nadimi, on se ognja ne nagreja.
• Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
• Ko hoće časno, ne može lasno.
• Ko ume, njemu dve.
• Krivo sedi, a pravo besedi.
• Ko traži veće, izgubi iz vreće.
• Kućni je prag najveća planina.

L

• Lako ti je plitku vodu zamutiti i budalu naljutiti
• Lakše je skuvati željezo nego savladati ženinu tvrdoglavost.
• Lako je zdravome bolesnoga savetovati.
• Lakše je steći nego sačuvati.
• Lakše je šta pokuditi nego moći sam učiniti.
• Lepu ženu i vinograd pored puta ne treba imati.
• Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
• Ludi boj biju, a mudri vino piju.
• Lasno je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
• Laje ko pas na zvezde.

LJ

• Ljubav ne traje dugo ako ukloniš svađe.
• Ljudi se najviše muče zbog hleba i ljubavi.
• Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate.
• Ljudi su gusto posijani, ali rijetko niču.

M

• Mi o vuku, a vuk na vrata.
• Mlado se drvo savija.
• Mladost – radost.
• Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.

N

• Navalio ko zima na gola čoveka.
• Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
• Na jeziku med, a na srcu jed.
• Na vukove vika, a lisice meso jedu.
• Ne valja svakoj ptici kobac biti.
• Na sirotoga svakom je laka ruka.
• Nema većega zla od zle pameti.
• Nema leta bez Đurđevdana, niti brata dok ne rodi majka.
• Ne možeš dlanom sunce zakloniti.
• Nije sve zlato što se sija.
• Niko ne može natkati marama da cijelom svijetu usta poveže.
• Najpre ispred svoje kuće počisti.
• Ne boj se onoga kome nisi dobro učinio
• Ne bojim se smrti nego zla života.
• Ne budi otrov da truješ drugog i ne budi med da te drugi poližu.
• Ne goji se prase uoči Božića.
• Ne zna da besjedi, a ne ume da ćuti.
• Ne može se kriva Drina ramenom ispraviti.
• Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
• Ne trči, ko ždrebe pred rudu.
• Ne hvataj se u kolo ako ne znaš igrati.
• Nema zime dok ne padne inje.
• Nesta blaga, nesta prijatelja.
• Ni najbolji petao ne može da izmeni vreme
• Nije dopušteno sve znati.
• Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
• Niko ne može tako malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim.
• Niko ne može cijelom svijetu kolača namijesiti
• Niko ne ume da se veseli kao sirotinja.
• Niko sam sebi sudija ne može biti.
• Niko se nije naučen rodio.
• Ništa nije lepše od osmeha zaljubljene žene.
• Ništa nije tako loše da ne može biti gore.
• Nov bunar kopaj, u stari ne pljuj.
• Novci sitno zveče, al’ se daleko čuju.

NJ

• Njega ni metak neće.
• Njega se ni vrapci ne boje.
• Njegova je reč i prva i poslednja.
• Njemu i Bog gleda kroz prste.

O

• Običan život je jači od mudrih knjiga.
• Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome.
• Od samoće ništa gore nema.
• Onaj ko te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan.
• Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi.
• Osmehni se svakom novom jutru.
• Obećanje, ludom radovanje
• Obilazi ko kiša oko Kragujevca.
• Od male iskre velika vatra.
• Od pruta biva veliko drvo.
• Od Svetog Ilije, sunce sve je milije.
• Osoba kojoj „treba“ ljubav poslednja je koja će je dobiti.
• Ostavimo vremenu i našoj rešenosti „nerešive“ stvari.
• Od inata nema goreg zanata.
• Otegao se kao gladna godina.
• Oteto – prokleto.

P

• Po glasu ptica, a po šapama se lav poznaje.
• Pošto se kola slome, mnogi put kazuju.
• Pošto se napiješ vode, ne muti izvor za sobom.
• Poštuj, ako hoćeš da si poštovan.
• Prav se smije, a kriv se krije.
• Preveo ga žednog preko vode
• Preko preče, naokolo bliže
• Prijatelj je najbolja imovina u životu.
• Prijatelj se u nevolji poznaje, kao zlato u vatri.
• Pijanom je more do kolena.
• Poklonu se u zube ne gleda.
• Posle boja, kopljem u trnje.
• Pouzdan kao vrbov klin.
• Pametna glava – stotinu ruku.
• Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim.
• Pocni! Zapoceto je pola dela.
• Podnosi, a ne tuži na ono čemu se ne može izbeći.
• Pozajmi rukama, pa traži nogama.
• Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet, jer prijatelj ga prihvata.
• Prvo pojedi svoje pa tuđe.

R

• Ranoranilac i docnolegalac kuću teče.
• Rat je kao oblak pa nekog orosi, nekog pokvasi
• Rđa jede gvožđe, a tuga srce.
• Rđa ne prijanja za zlato.
• Rđav je čovek koji se tuđem zlu raduje
• Reč „sutra“ je izmišljena za decu i za neodlučne ljude.
• Reči su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka.
• Reči treba meriti, a ne brojati.
• Robija nije teška, već robijaši.
• Rodi me majko srećnog, pa me baci u trnje.
• Rugao se lonac loncu, a oba su crna.
• Ruka ruku mije, obraz obadvije.
• Ravnodušnost je najbolji način u brigama.

S

• Svaka knjiga ima svoju sudbinu.
• Svojstvo je ludosti tuđe mane videti, a svoje zaboraviti.
• S brda s dola.
• S kim si, takav si.
• S konja na magarca.
• Sakrio se u mišiju rupu.
• Samo nek komšiji crkne krava.
• Sačuvaj se Bože, od mirnog sina kod opake snaje.
• Svak po sebi sudi o drugome.
• Svaka je šala pola istine.
• Svaki je početak težak
• Svako ima prava koliko ima moći.
• Svako je svoje sreće kovač
• Svako čudo za tri dana
• Sveća je sveća ako je slepac i ne vidi
• Svuda pođi, kući dođi.
• Sirotinjo, i Bogu si teška.
• Sit gladnom ne veruje.
• Sloboda je, ne da radiš šta hoćeš, već da ne radiš, šta nećeš.
• Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
• Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući.
• Stari vuk, mlado meso traži.
• Srebrno sedlo ne čini dobra konja.
• Sreća se sastoji od izbegnutih nesreća.
• Starost je bolest od koje svako umire.
• Sto ljudi, sto ćudi
• Strah je već pola nesreće.
• Sad jaja kakoću, a kokoši ćute.
• Svaka mu reč batina vredi
• S glave riba smrdi.
• S dobošem se zec ne lovi.
• Spolja gladac, a unutra jadac.
• Slab s rogatim ne može se bosti.
• Stara čoveka ne pitaju: šta te boli? no: šta te ne boli?

T

• Teško zemlji kuda prođe vojska.
• Teško je dobro videti, a lasno ga poznati.
• Teško je dugo dobar biti.
• Teško je čuvati tuđe pare i svoju ženu.
• Teško nogama pod ludom glavom.
• Teško svuda svome bez svojega
• Teško tome ko za tuđom pameti ide.
• Teško glavi kad rep zapoveda.
• Teško je mudrom među budalama besediti.
• Tiha voda brijeg roni.
• Traži hljeba preko pogače
• Tuđa ruka svrab ne češe.
• Tuđe je sve lijepo, ali je svoje najljepše.
• Tuđe je slađe.
• Tuđina je svuđe ista.
• Tuđoj se budalaštini smejemo, a svoje se ne stidimo
• Tumara ko pijan po pomrčini.
• Tiha voda breg roni.
• Tuđinu se hvali, a svojemu se požali.
• Takav je čovek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje.
• Teško je čuvati tuđe pare i svoju ženu.
• Ko nije služio, ne umije ni zapovjedati.
• Triput kroji, jedanput reži.

U

• U vinu je istina.
• U gladnim očima svaki je komad mali.
• U kog su ovce, u tog je i planina.
• U ratara crne ruke, a bijela pogača.
• U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
• U stara glava, u mlada snaga.
• U stara krvnika nema novog prijatelja.
• U tekućoj vodi mulj ne leži.
• U tuđem oku vidi slamku, a u svome grede ne vidi.
• Um caruje, a snaga klade valja.
• Umro ko radi, umro ko ne radi.
• Utopljenik se za slamku hvata.
• Uzdaj se u se i u svoje kljuse.
• U ratara crne ruke, a bela pogača.
• U svakom žitu ima kukolja.
• Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
• Učenje je svetlost.
• Učini čoveku sto puta dobro, a jedanput ne ucini –
• Upao je vuku u čeljusti.
• Uzmi vraga radi blaga.

F

• Fali mu jedna daska u glavi.
• Fabrika je košnica sa mnogo trutova.
• Fudbal vode pametni, a gledaju ludi.

H

• Hoćeš li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
• Hartija i ćuprija trpe sve.
• Hvali ga ko Ciganin konja.
• Hvali selo, a živi u gradu.
• Hvali se k,o Crnogorac.
• Hladan ko stena.
• Hladan ko špricer.
• Hleba i igara.
• Hrabre sreća prati!
• Hranitelj je kao i roditelj.
• Harem je brak sa najviše rupa

C

• Cvet je najlepši dok je neubran.
• Celom svetu ne možeš ugoditi!

Č

• Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
• Čist račun, duga ljubav.
• Čistoća je pola zdravlja.
• Čovek bez slobode, k’o riba bez vode
• Čovek želi da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.
• Čovek se pozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.
• Čovjek sve dava za obraz, a obraz ni za šta.
• Čuvaj bele novce za crne dane.
• Čuvaj se onih koji kroz smeh ujedaju.
• Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti.
• Čelo, oči i pogled vrlo često lažu, a govor najčešće.
• Čisti računi – dobri prijatelji.
• Čovek ima samo ono što daje.
• Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre.
• Čuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.

DŽ

• Džabe je i sirće slatko.
• Džin na staklenim nogama.
• Džak soli treba pojesti sa čovekom, da bi ga dobro upoznao.

Š

• Što je svačije, to je ničije.
• Što je život skuplji – karakter je jeftiniji.
• Što ljudi imaju više, to više žele.
• Što vise sile, više i zla.
• Šta ko misli, o onom i sanja
• Što više sile, više i zla.
• Što danas ne potrošiš, to si stekao.
• Što ih manje titraš to te više spopadaju.
• Što je brzo to je kuso.
• Što je veća ptica, veće joj gnezdo treba.
• Što ne umeš popraviti, nemoj ni menjati.
• Što nećeš nekome u oči da kažeš, nemoj govoriti ni za leđima.
• Što si rad da sam znaš, ne govori nikom.
• Što srce ne zapazi, to ni oči ne vide.
• Što trijezan misli, (to) pijan govori
• Što u kući treba, crkvi se ne daje.
• Šuga i ljubav se ne mogu sakriti.
• Što jedan lud zamrsi, stotinu pametnih ne mogu razmrsiti.