U susret velikom hrišćanskom prazniku podsećamo se nekih zaboravljenih ali i još uvek aktuelnih običaja
Badnji dan je dan uoči Božića i predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću jer prethodi danu Hristovog rođenja. Za sve vernike ovaj dan je poseban i sa sobom nosi niz običaja i tradicija. Kakvi su običaji postojali, a koji su još uvek aktuelni u našoj zemlji?
Badnji dan
Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali. Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, malo kojih se održalo do danas. U pojedinim ruralnijim delovima Srbije, domaćini još uvek ranom zorom i sa puškama idu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište. U gradovima se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili usamo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna i najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu. U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina uz po seme drena, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.
Koja je simbolika badnjaka?
Običаj sečenjа bаdnjаkа se vezuje zа vitlejemske pаstire. Oni su, nа znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, nаsekli grаne badnjaka i poneli gа u pećinu dа nаlože vаtru i ogreju Hristа i njegovu mаjku.
Badnje veče
Na Badnje veče, domaćin kuće sa sinovima unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Badnjak se polaže na ognjište, utom se pali i sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru.
Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi.
U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake i proslavljaju najveći hrišćanski praznik.
Božić
Božić je najradosniji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana.
Božićno jutro počinje tako što se, od rane zore, čuju zvona iz svih pravoslavnih crkava i hramova i odlazi se u crkvu na Božićnu liturgiju. Vernici se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“.
Običaj je da prva osoba koja nam u kuću uđe na Božić jeste položajnik – prijatelj kuće koji treba da kući i njenim ukućanima obezbedi zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Simbolički, položajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu sa Istoka i koji su Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom. Tim povodom, postoji čitav niz rituala koje položajnik obavlja kako bi osigurao sve gore navedeno: otvara vrata od peći ili šporeta, džara vatru izgovarajući brojalicu: „Koliko varnica – toliko srećica, koliko varnica – toliko parica“, prizivajući tako blagostanje za dom u koji je došao. Nakon izvršene dužnosti, domaćica kuće ga daruje prigodnim poklonom.
U rano božićno jutro, domaćica mesi česnicu – pogaču u koju umesi novčić, odozgo se izbocka grančicom badnjaka i ispeče. Ranije se u česnicu stavljalo i seme drena – za zdravlje, seme pasulja, kukuruza, pšenice i delovi badnjaka.
Česnica predstavlja slavski kolač na Božić i kada je pečena, iznosi se za sto, okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onaj ko dobije deo česnice sa novčićem biti srećan tokom čitave godine. Nakon lomljenja, sledi čestitanje praznika i ručak, koji je prvi mrsni obrok nakon dugog posta.
