Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živeli osećaji i ljudske vrednosti:
Dobra Volja, Tuga, Znanje i među ostalima i Ljubav.
Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo da potone, te su pripremili svoje brodove, kako bi ga napustili.
Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo bilo samo tren do potonuća, Ljubav je odlučila potražiti pomoć.
Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: „Bogatstvo, možes li me povesti sa sobom?“
„Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta.“-reče Bogatstvo.
Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.
„Ponosu, preklinjem te, možes li me povesti sa sobom?“
„Ne mogu ti pomoći, Ljubavi“, odgovori Ponos: „Ovde je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod.“
Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:“ Tugo, molim te povedi me sa sobom!“
„Oh, Ljubavi“, odgovori Tuga:“ Tako sam tužna da ne mogu.“
Kada je Dobra Volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni čula Ljubav kako je doziva.
Tada Ljubav začuje neki glas: „Dodji , Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom.“
Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko srećna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje:
„Znanje, ti sigurno znaš ko me je spasao?“
„To je bilo Vreme“, odgovorilo je Znanje.
„Vreme?“, upitala je Ljubav: „Pa zašto bi me Vreme spasilo?“
Znanje odgovori:
„ZATO ŠTO SAMO VREME ZNA KOLIKO JE U ŽIVOTU POTREBNA LJUBAV!” ❤️💙❤
Ćirilični tekst pročitaj na sajtu časopisa Zmaj.
