OSNOVNI PODACI O DETETU I MAJCI.
Ime deteta: Branko. Branko je dečak star 18 meseci, energičan i dobro razvijen, deluje kompetentno.
Branko dolazi u vrtić sa majkom u dogovoreno vreme. Majka je nežna i toplo se ophodi prema detetu. U toku pripreme za adaptaciju, ona je izrazila razumevanje za mnoge teškoće vezane za upis deteta u vrtić.
Saglasna je da adaptacija za njeno dete teče predviđenim tokom i spremna je provesti potrebno vreme za prilagođavanje Branka jaslicama. Uvažavajući mnoge teškoće deteta, ne zahteva da se skrati ili produži period adaptacije.
PROCENA RELACIJE MAJKA – DETE
Po ulasku u garderobu, majka objasnjava detetu prostor („Ovde se izuvamo, ostavljamo cipele i jaknu“). Dok se penje ka jaslicama majka objasnjava da je tu vaspitačica Mira, mnogo drugara sa kojima će se igrati i da ima u vrtiću puno igračaka.
Po ulasku u radnu sobu majka pozdravlja vaspitačice i upoznaje Branka sa njima. Dete oprezno posmatra prostor i drugu decu, sedeći u majčinom krilu. Nakon nekog vremena ona polako ustaje i vodi ga do Jakše, upoznaje ga sa njim i seda na tepih da slaže kulu od kocaka.
Pri pravljenju kule, ona pita Branka i Jakšu kakva kula da bude, od kojih kocaka, pomaže im i pridržava kocke kako bi i oni učestvovali u pravljenju kule. Proverava sa njima da li im se dopada, postepeno se povlači od kule, seda na stolicu i pažljivo posmatra decu.
Branko pronalazi lopte i autiće i donosi ih majci, ona komentariše: „Lep je“, „Takav i ti imaš“, i pomaže mu u razdvajanju konstruktora. Postepeno, Branko istražuje celu radnu sobu i sve što otkrije donosi i saopštava majci.
Vaspitačica mu nudi da ode sa njom do ogradice sa loptama, a majka ga hrabri da ode. Kada u sobu uđe medicinska sestra na preventivi, Marko odmah odlazi kod majke i seda u njeno krilo. Ona ga ohrabruje da kaže svoje ime, na šta on odgovara i silazi sa krila do Jakše, sa kojim nastavlja igru
PRVA NEDELJA ADAPTACIJE
Tokom zajedničkog boravka majke i deteta (1-2 sata) u prvoj nedelji adaptacije majka pazljivo posmatrala dete. Iako Branko slabo govori ona tačno prepoznaje i interpretira neverbalne signale deteta.
Kad god je prišao majci i samo pogledom izražavao potrebu, ona je pružala adekvatan i brz odgovor (vodi ga u toalet, daje vodu, ljubi prstić koji je juče opekao, obašnjava da je knjiga rada vaspitačicina, dr.).
Majka je pružila stručnom saradniku informacije o dosadašnjem razvoju deteta, sećajući se svih relevantnih podataka. Upoznala je vaspitačicu sa navikama deteta u jelu (slabije jede), načinom uspavljivanja, omiljenim igračkama i osobama sa kojima je dete do sada boravilo i koji će dolaziti po njega.
Nakon zajedničkog boravka, Branko odlazi kući pre ručka. Stiče se utisak da mu boravak u vrtiću prija i da mu je zanimljivo.
DRUGA NEDELJA ADAPTACIJE
Tokom druge nedelje Branko je ostajao sam u vrtiću oko dva sata. Ujutro pri dolasku u jaslice, Branko prati majku do vrata i teži da ostane sa njom, a ona je čvrsta i nežno gura njegovu ruku, dok ga uverava da će se vratiti. Prvih dana po odlasku majke, Branko nije odmah plakao.
Kada primeti da ona nije tu on prilazi vratima, ispruženih ruku i doziva je. Vaspitačica pokušava da ga smiri i da mu skrene pažnju, dodajući mu omiljene autiće. On se nakratko smiruje ali je jasno da on više želi majku, te postaje vidno uznemiren i doziva je, stojeći kod vrata.
Vaspitačica ga uzima u krilo, mazi ga, on sedi kod nje, naslonjen na nju i plače. On pita vaspitačicu uz jecaj: „Mama?“ i ona mu odgovara: „Doći će mama“. Branko je povremeno tužno pogleda, a vaspitačica isto odgovara: „Doći će“, „Da, doći će kada skuva ručak“, „Hoćeš soka?
Za ruku ga vodi kod drugara i iz velike knjige pokazuje Branku i ostaloj deci zekinu kuću. Branko i dalje sedi pored nje, ali priča o zeki kojeg ima kod kuće, o deki i baki. Kada vaspitačica odlazi u kupatilo u vreme nege, on brzo trči za njom i hvata je za ruku.
Tokom druge nedelje Branko sve češće sa drugom decom gradi kule ili vozi autiće, povremeno prati kretanje vaspitačice i donosi joj kocke i produkte od plastelina, crteže i drugo. Čim vidi majku na vratima, dok još nije ušla, on pruža ruke ka njoj, brzo joj trči u naručje i odmah se smiruje.
Ne opire se kontaktu, niti je izbegava. Majka ga uzima i podiže, on se privija ka njoj i ljube se. Majka mu se obraća brižno i nežno i uspostavlja sa njim interakciju licem u lice. Neko vreme se drže u naručju, a zatim se Branko spušta i odlazi da joj pokaže šta je danas radio (autiće, crteže i dr.).
Ona ga hvali: „To je baš lepo“ i podržava „Bilo ti je danas fino u vrtiću i sutra ćemo doći“. Zatim umirujuće odgovara „Bila sam kod kuće da skuvam ručak i vidiš brzo sam došla“. Branko joj priča o igračkama, a zatim odlazi da se igra.
Majka deli sa vaspitačicom utiske o boravku Branka u vrtiću (da li je plakao, da li se igrao, da li je tražio nošu…). Kada ga majka poziva kući on prilazi, hvata je za ruku i govori „pa-pa“, majka pozdravlja vaspitačice sa „pa-pa“.
I u garderobi, i na stepenicama Branko i majka veselo pričaju o događajima koji su se desili dok su oni bili razdvojeni.
TREĆA NEDELJA ADAPTACIJE.
Tokom treće nedelje Branko ostaje u vrtiću do spavanja. Jutarnji prijem teče različito: od prihvatanja odvajanja do prijema u kome je potreban majčin umirujući odgovor: „ Ja ću doći po tebe odmah posle ručka“. Majka ga ljubi i odlazi bez zadržavanja.
Nakon toga Branko seda u krilo vaspitačice i povremeno proverava: „Mama?“, a vaspitačica odgovara „Da će doći posle ručka“. Branko slabo doručkuje i ruča, a u aktivnostima i dalje teži da bude u blizini vaspitačice. Ona povremeno izlazi u susret, sve više ga usmeravajući na drugu decu i igračke.
Branko sada prepoznaje i ostale vaspitačice u smeni i sa svakom proverava povratak majke. Kada ga vršnjak udari ili gurne on plače i traži utehu od vaspitačice. Njoj donosi i igračke i teži da je zadrži u svojoj blizini i da se sa njom igra.
Na ulazak nepoznate osobe, on je pogledom traži i prilazi joj, ili seda u krilo. Kada je ona prisutna Branko nesmetano istražuje radnu sobu, komunicira sa njom i donosi joj igračke. Sa većinom vršnjaka se igra, bez konflikata, ukoliko dođe do sukoba Branko traži pomoć od vaspitačice.
Pri dolasku majke on trči ka njoj raširenih ruku, nežno se pozdravljaju i on joj priča o igračkama i odlasku u salu. Kada ga spusti, Branko nastavlja da se igra po sobi.
ČETVRTA NEDELJA ADAPTACIJE.
Tokom četvrte nedelje Branko ostaje i na spavanju. Pri jutarnjem prijemu Branko nosi pidžamu i medu za spavanje. Majka se pozdravlja sa njim: „Danas ću doći po tebe kad se naspavaš. Budi dobar i lepo se igraj“. Branko donosi pidžamu vaspitačici i seda kod nje u krilo, a zatim seda na dušek kod ostale dece i gleda crtani film.
Branko prihvata naloge medicinske sestre: da pere ruke, ide u toalet, sedi u trpezariji, iako i dalje slabije konzumira hranu. Tokom aktivnosti sve više ispoljava samostalnost kako u izboru igračaka, tako i u aktivnostima sa odraslima. Često je u ogradici sa loptama, zajedno sa vršnjacima. Prihvata pravila: hodamo niz stepenice držeći se za ogradu, delimo kocke sa drugarima, knjige listamo i dr.
Uspostavlja kontakt, smeška se i daje igračku i pomoćnom i tehičkom osoblju, rado odlazi u fiskulturnu salu, prihvata i odlaske u šetnju i boravak na terasi. I dalje tokom aktivnosti igračke i produkte donosi vaspitačici, ali sve češće pri dolasku majke, teži da je dovede u radnu sobu i sve joj pokaže.
Pri odlasku na spavanje drži medu, vaspitačica ga mazi i uspavljuje na način koji je majka opisala i Branko prihvata spavanje bez teškoća.Kada majka dođe po njega Branko sada priča o svojim aktivnostima: „Mesi“, „Saja“, „Juča“ i dr. Majka ga pita: „Da li si se naspavao?“, on potvrđuje.
Majka je zadovoljna tokom i ishodom adaptacije, dogovara se sa vaspitačicom o polasku na posao i upoznaje je sa bakom koja će dolaziti povremeno po Branka. Branko i baku vodi do radne sobe, pokazuje joj gde se izuva, ostavlja jaknu i gde je sala.
Tekst pripremila Mala škola
