ŠTA IMA GODINA
Nepoznat autor
U godinu, natenane,
svašta stane.
Četiri doba ona ima:
proleće, leto, jesen i zima.
Dvanaest meseci godina vešta
u nedra smešta –
neki su veliki, neki su mali,
ali ni jedan nikad ne fali.
Ima ona dobro znana
trista šezdeset i pet dana
i, kada je izdaju nervi,
jedan tajni u rezervi.
I kao da to nije ništa
ima dva polugodišta
i dva raspusta: jedan duuuugi
i, usred zime, kraći drugi.
DVANAESTORO BRAĆE
Simeon Marinković
1. Prvi mesec januar
on je, kažu, zimski car.
2. Februar je za njim ljut,
mraz te štipa svaki put.
3. U martu je već proleće,
ispod snega viri cveće.
4. April cveta, april klija,
zborom sneže, sunce sija.
5. A u maju evo zgode
stigle trešnje i japode.
6. Juna eto – stiglo leto,
deca mole – dosta škole.
7. U julu se žito žanje,
more zove na kupanje.
8. Sunce sija u avgustu
a đaci su na raspustu.
9. U septembru jesen došla
deca su u školu pošla.
10. Oktobar je – lišće pada,
prožđe beru, jesen vlada.
11. U novembru lije kiša,
hladan vetar često šiša.
12. U decembru stiže zima
belog snega svuda ima.
GODINA
Žaklina Suvajac
Januar se smeši svima,
Al’ šta vredi kad je zima.
I Februar zime ima,
pokriva nas snegovima.
U Martu se biljke smeše,
jer im zima hladna beše.
U Aprilu i u Maju,
veselo nam procvetaju.
Juni ima svoje ćudi,
al’ ga ipak vole ljudi.
Juli deci nosi raspust,
takođe i mesec Avgust.
Jer Septembar kada dođe,
u školu se tada pođe.
U oktobru sve se žuti
i već duva vetar ljuti.
Novembar mu društvo pravi,
hoće zimu da najavi.
Hladni Decembar na kraju stiže,
a godina nova, sve je bliže i bliže.
12 MESECI
Aćim i Mića
Januar se okitio snegom,
belim nebom i haljinom belom.
Svuda belo i nad belim bregom
jedna bela jela kao strela.
Februarske noći kad ogluve
vetar čudne instrumente dira
kroz dimnjake i oluke suve
u flaute neumorno svira.
Mart pozove sunce iza brda
nebo raste široko,visoko
na vr’ brda mlada vrba mrda
i medved je otvorio oko.
U aprilu vetar se utiša
sunce igra sa oblakom žmurke,
greje,greje,onda padne kiša
i amreli niknu k’o pečurke.
U maju se razbaškari cveće,
teško mravu kroz nabreklu travu,
blista cveće i mašnica sleće
kao leptir na čupavu glavu.
Juni, juni sa travom pod glavom,
traži đake niz puste sokake,
ispisuje olovčicom plavom
sto petica za školske junake.
Juli stiže kada juni ode,
dani bosi, sunce im u kosi,
jedrilice pustio na vode
da ih vetar kao ptice nosi.
Avgust zlatan k’o u zlatnoj priči,
nema streje koju ne ogreje.
Takav zlatan avgust mnogo liči
na Aćima kada se nasmeje.
(,,Koji je sada mesec,Mićo?“
,,Septembar,Aćime!“
,,Aha, septembar, znam, znam!!!“)
Kad septembar svoje ptice skloni
i isprati sa visokog krova
negde jako i dugo zazvoni:
septembar je mesec prvog slova.
Oktobar se vetrovima klanja
trese skute od odeće žute,
prosuo je sto odlikovanja
hrabroj deci na tople kapute.
Novembarske kada počnu tačke
i kad jesen okači sve značke,
sve odjednom pođe naopačke,
za cveće, za vrapce i za mačke.
U decembru probude se peći,
dim doziva oblake i greje,
doboš lupa,treba deci reći:
ide zima,veje,veje,veje!!!
Tekst priredila: Mala škola
Ukoliko vi znate imena autora, u pesmama gde nismo naveli, kontaktirajte nas.
