PRVA GLJIVA:
Tako sam usamljena,
samo mi poneki žir poremeti mir
ili koji listić svrati
pa mi priča kako druga na zemlju prati.
DRUGA GLIIVA:
Oprostite, mogu li ovde stati?
PRVA GLJIVA:
Kako da ne, izvolite samo,
stanite ovde ili možda tamo.
MIŠIĆ
Ciu, ciu, cin (zlazi iz rupe.)
bolje da stanete tamo
jer ovdje je moj stan,
ako ga začepite kako ću izaći van.
DRUGA GLJIVA:
Nemojte se uznemiravati,
ionako se neću dugo zadržavati.
Da vas pitam samo,
da li ste vidjeli neki list
na kojem nam jesen piše
kako da je dočekamo?
PRVA GLJIVA:
Listova sam videla više
ali na njima ništa ne piše.
MIŠIĆ:
A da pričekamo vetar listonošu?
On je ovde posetilac česti,
možda nam donese kakve vesti.
(Čuje se duvanje vetra.)
PRVA GLJIVA:
Evo ga.
DRUGA GLJIVA:
Stiže!
MIŠIĆ:
Pogledajte! Jedan list je pao.
DRUGA GLJIVA:
Misiću, malo tiše.
da ćujemo što na njemu piše.
PRVA GLJIVA:
Slušajte:
– Obaveštavam šumu i šumske stanovnike
da sam još uvek žuta i zdrava
i da me dočekaju u miru, bez vike
jer me galama uznemirava…
DRUGA GLJIVA:
Sada znamo kako da je dočekamo.
(Odlaze)
