Priča o Gilian
Autor: nepoznat
Gilian… sedmogodišnja devojčica koja nije mogla ići u školu. Neprestano ustaje, odvraća pažnju, leti mislima i ne sledi lekcije. Njeni se učitelji brinu zbog nje, kažnjavaju je, grde, nagrađuju nekoliko puta kad obrati pažnju, ali ništa. Gilian ne zna sediti i ne može obraćati pažnju.
Kad se vrati kući, kažnjava je i majka. Dakle, ne samo da što Gilian ima loše ocene i mnogo kazni u školi, već i pati od toga kod kuće.
Jednog dana, Gilianina majka je pozvana u školu. Žena, tužna poput nekoga ko čeka loše vesti, odlazi u skolsku prostoriju za razgovore. Učitelji govore o bolesti, o očitom poremećaju. Možda je to hiperaktivnost ili joj možda treba neki vid lečenja..
Tokom razgovora dolazi bivša učiteljica koja je odlično poznavala devojčicu. Traži od svih odraslih, majki i kolega da je slede u susednu učionicu u kojoj je ona još uvek sedela. Uključuje stari radio i pojačava muziku.
Kako je devojčica ostala sama u učionici (čekajući mamu), odmah ustaje i počinje se kretati gore-dole, levo i desno, nogama i srcem hvatajući muziku u ritmu. Učiteljica se smeši dok kolege i majka gledaju između zbunjenosti i saosećanja,
I govori:
” Vidite ? Gilian nije bolesna, Gilian je plesačica! ”
Preporučyjem majci da je odvede na plesni kurs.
Gilian se upisala….
…završila je svoj prvi plesni dan i kad se vratila kući, rekla je majci:
„Svi su poput mene, tamo niko ne može sedeti! ”
1981. godine, nakon plesačke karijere, otvorivši vlastitu plesnu akademiju i primivši međunarodno priznanje za svoju umetnost, Gilian Lyne postala je koreograf muzikla ′ ′ Mačke 1981. I Fantom iz opere 1986.”
Nadamo se da će sva različita deca pronaći odrasle ljude koji ih mogu dočekati onakvima kakvi jesu, a ne onim što im nedostaje.
Živele razlike, male crne ovce i neshvaćeni. Oni su ti koji stvaraju jedinstvenu lepotu na ovom svetu.
