Psihofizički razvoj: Kako maštanje utiče na decu

Stvaralačka mašta pomaže detetu da spozna svet oko sebe, usvoji osnovne pojmove i pravila, napravi razliku između dobra i zla. Igra je najbolja osnova da se mašta pravilno razvija i treba je shvatiti kao neophodnu pripremu za kasniji život.

47
Izvor: shutterstock.com

Dok se nekada smatralo da je mašta samo nezreli način na koji deca beže od stvarnosti, danas se zna da je ona veoma važna za dečiji razvoj. Neophodna je za učenje posebno onih stvari koje deca ne mogu iskusiti putem vlastitog iskustva-učenje dalekih mesta, prošlosti, važna je i za detetov socijalni i emocionalni razvoj, razumevanje sveta oko sebe kao i sebe samoga.

Mašta, pomaže u socijalnom razvoju deteta-razvijanje razumevanja socijalnijh pravila, kognitivnom–učenje rešavanja problema, i emocionalnom razvijanje razumevanja tuđih i vlastitih emocija.

Samo dete koje je dovoljno izmaštalo moći će da prihvati svet onakav kakav jeste, da se socijalizuje i nastani u njemu, mašta će ispuniti nedostatak ličnog iskustava i znanja jer “dete ne uči samo iz onoga što ono jeste već i iz toga što želi biti“.

Maštanje se može javiti kroz više aktivnosti.

Najčešće su to igre pretvaranja u kojima deca zamišljaju da su neke druge osobe i u kojima neživim objektima daju ljudske karakteristike. No, maštanje se može izraziti kroz vođeno zamišljanje, crtanje, modeliranje, pričanje priča itd. Pomoću igra maštanja i zamišljanja s detetom se može zabaviti, ali takođe i otkriti što se s njim događa, kakva je njegova unutrašnja realnost, što se događa u njegovom životu iz njegove perspektive. Dečija mašta ima svoje puno zadovoljenje samo u procesu stvaranja i to joj je glavni cilj.

Psiholozi tvrde da deca počinju da razvijaju maštu čim postanu svesna sveta oko sebe, ali kako dete raste, granica između mašte i stvarnosti postaje sve jasnija. Do početka druge godine dete ispoljava razvijenu reproduktivnu maštu identifikujuci stvarne predmete sa onim koje vidi u slikovnicama i obrnuto. Ubrzo kada počne da crta, ono u tim škrabotinama nalazi sličnost sa stvarnim predmetima i polako se pojavljuje tzv. stvaralačka mašta koja se kasnije razvija kroz knjige, bajke, priče. Ti elementi stvaralačke mašte se pojave krajem druge godine i na osnovu nje dete stvara fantastične oblike predmeta, lica, životinja iako ih nikad nije videlo. Da bi se zatim pojavila ljubav za slušanjem bajki, a tek u šestoj i sedmoj godini nastaje period kada dečja fantazija gubi svaku granicu. To se ispoljava u dečjoj igri, u crtežima, pričama…

Stvaralačka mašta pomaže detetu da spozna svet oko sebe, usvoji osnovne pojmove i pravila, napravi razliku između dobra i zla. Igra je najbolja osnova da se mašta pravilno razvija i treba je shvatiti kao neophodnu pripremu za kasniji život. Ona neguje intelektualni razvitak deteta, otklanja strah, jača sigurnost, pojaćava volju i unapređuje socijalne veštine.

Tako maštanje utiče na kompletan psihofizički razvoj deteta:

Saznajni razvoj.

Maštanje čini dečiji mozak elastičnijim. Igre poput „Kao da je ovo…“razvijaju kreativno mišljenje jer dete mora zamišljati kako da promeni funkcionalnost predmeta prema potrebi i situaciji. Zamišljajući, uči kako iz nečeg nepotrebnog može napraviti nešto što mu baš sada treba, uči čemu stvari koje svakodnevno koristi mogu još služiti. Zamišljajući, dete lakše uči i kako bi se neka problemska situacija mogla rešiti pa se tako smanjuje i nivo stresa koju doživljava kada se nađe u nekoj sličnoj situaciji.

Emocionalno-socijalni razvoj.

Uživljavanje u različite uloge pomaže deci da shvate kako je biti neko drugi. Time se kod dece razvijaju empatija, prijateljstvo, altruizam i druge poželjne osobine. Ponekad se u stvarnom svetu deca susreću s različitim situacijama koje ne shvataju. Maštanje tada služi za proigravanje proživljenih situacija kako bi je dete razumelo, suočilo se s emocijama koje se tada javljaju. Deca pri maštanju imaju potpunu kontrolu nad situacijom, mogu s akterima učiniti šta žele, mogu se osećati bolje, što u njima budi osećaj sigurnosti. Oni postaju gospodari svojih osjećaja. Tako npr. ako se dete boji čudovišta, može izmisliti priču kako lovi čudovište i pretvara ga u nešto smešno. Zato se maštanje često koristi u terapiji s nesigurnom decom, zlostavljanom, povučenom, agresivnom i dr.

Govorni razvoj

Maštanje je vrlo slikovito i time je pogodno za razvijanje dečijeg rečnika. Kada se deca zamole da ispričaju kako im je bilo u vrtiću, opisi će biti siromašni i kratki. No, kada ih se pita o nekoj njihovoj maštovitoj igri, imaće šta ispričati. Na ovakav način deca mogu pričati o onome što vide u mašti, osete, čuju, mirišu, žele.

Kako da podstaknete maštu vašeg deteta:

  • Čitajte im
  • Izmišljajte priče s njima
  • Izađite u baštu i istražite prirodu
  • Podstaknite maštovitu igru
  • Skačite po baricama
  • Igrajte se kockama, lutkama, automobilima-igračkama, plastičnim dinosaurusima, kamenjem, kutijama, pa čak i igračkama u pesku ili kadi
  • Neka prihvate priče u kojima ima elemenata fantazije
  • Posebu pažnju posvetite uređenju dečije sobe, koja može da predstavlja podsticajno okruženje za razvoj dečije mašte

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime