Često mi ljudi kažu da sam satkana od emocija. Ja to isto osećam i tako se i ponašam. Bilo kako da se osećam moje emocije prema drugim ljudima su uvek pozitivne. Svoja negativna emotivna stanja nikada ne prenosim na druge. Trudum se da uvek budem nasmejana i pozitivna. Moj omiljeni pesnik Jesenjin u jednom stihu kaže: „Smejse onda kada bi plakatii hteo….“
Volim da pišem stihove koje tkam od emocija. Inspiraciju za stihove za decu crpim iz ljubavi koju osećam prema tim dragim bićima. Zažmurim i vraćam se u to doba i stihovi se nižu. Stihovi za odrasle su odraz moje duše, mojih misli i mojih osećanja. Uvek težim ka tome da sa sobom nose neku pozitivnu notu i poruku. Bude i trenutaka kada se osećam nekako prazno, bez emocija i tada ni stihova nema, ne mogu da poteku koliko god se trudila. Desi se to pa prođe i više dana kada ne pišem.
Volim i da pomažemo ljudima i to me emotivno ispunjava. Ta pomoć nije materijalne prirode. Dugo sam radila posao koji sam volela i stekla ogromno iskustvo. Kada sam otišla u penziju osećala sam se kao jedan deo mene na silu otrgnut. Srećom pojavile su se društvene mreže (mnogi ih kritikuju, neosnovano, ako se pravilno koriste) i ja sam pronašla način kako da ostanem u poslu koji volim i kako da podelim svoje iskustvo i znanje. U početku sam počela da komentarišem objave tj. odgovarala na pitanja kako realizovati neku aktivnost (davala ideje,smernice,predloge)
Vremenom studenti i vaspitači su mi se počeli i privatno javljati. Nikada nikoga (ako sam imala neku ideju i nanje) nisam odbila. Ako ništa drugo dala sam majčinski savet i podršku. Nekada se desi i da više sati (najčešće u večernjim časovima) potrošnim pružajući pomoć kroz razne ideje, savete. Kada mi jave da je sve odrađeno kako treba mene ispuni ogromna milina. Mnogi me pitaju zašto to ne naplaćujem, neki čak i nude novac ali, iskreno govorim, to više ne bi bilo to. Ne bi bilo te miline i tog zadovoljstva. NIJE SVA DOBIT U NOVCU, MNOGO VIŠE DUŠA DOBIJA.
Na kraju ovog mog razmišljanja mogu reći samo još i ovo. Ne očekujem ja zahvalnost za ovo što radim, osećala bih se da to nisam od srca dala već prodala. Samo me ponekad malo zaboli kada čim aktivnost prođe zaborave na mene, ne jave se pa ja šaljem poruke, čisto da vidim, da li su moji saveti išli u dobrom pravcu.
Kada bi nestalo emocija koje ispunjavaju napred navedene moje aktivnosti ostavila bih sve iza sebe i pronašla nešto drugo što bi me emotivno ispunjavalo.
