Danas sam čula nešto za mene neverovatno. Baka od jedne petogodišnje devojčice mi reče kako je njena unučica u vrtiću izvukla ceduljicu na kojoj piše Afrika. Ostadoh u neverici. „Kakva Afrika?“ Njena drugarica je izvukla Aziju? „Aziju?“ „Tako nešto o svetu projektuju pa treba roditelji sa njima da pripreme.“
Evo prošlo je desetak časova od tada i ja još razmišljam o petogodišnjacima (neki još piju mleko na flašicu) i kako im približiti taj svet i da i da li su to baš njihova interesova nja ili preambicioznost vaspitača.? „Začuđenost“ još traje.
Istraživali smo i mi sa decom daleke krajeve ali preko sveta životinja dalekih krajeva, sveta životinja koji je interesantan deci. Nisu to bile životinje Afrike već dalekih krajeva (za petogodišnjake).
Sa druge strane duboko sam uverena da ta deca, ti petogodišnjaci nisu upoznali dobro ni svoj grad, ni svoj zavičaj, ni svoju domovinu… neću dalje. Verovatno neki ne znaju ni svoju adresu, ulicu a često ni prve komšije.
Mnoga deca ne znaju razliku između grada i sela. Sećam se pre desetak godina kada sam odvela decu u Beograd jedno dete je reklo „Svašta autobus ide po šinama.“ Nije nikada pre videlo tramvaj. Moj jedan rođak koji živi u gradu je imao deset godina kada me je pitao „Kako se zove onaj dugački štap sa metalnom pločicom „Nisam znala dok mi nije pokazao kako ja sa njom radim. (motika)
Sve nam je tako. Niko nije na onom mestu za koji ima afiniteta. Ministarka poljoprivrede pravnik, rođena i odrasla u Beogradu, radila u osiguravajućem društvu i banci. Nije mi želja da omalovažim nikoga ali verujem da ne bi znala nabrojati sve poljoprivredne alatke. (mogli su joj dati neki drugi resurs)
Tako je i u predškolstvu programe donose i promovišu oni koji nisu radili sa decom.To je isto kada ja uzmem najbolji recept za tortu a kada napravim samo liči.
S druge strane jednoj samohranoj majci sa troje dece koju je šef malo duže zadržao na poslu a kod kuće je čekaju još dva školaraca i svi kućni poslovi baš nedostaje da istražuje Afriku.
Mama kao svaka mama prionuće na posao, zašto da baš njeno dete ne uradi domaći zadatak? Kasnije će leći, surfovaće po internetu, posle posla će fotokopirati, pomoći će joj i školarci..
Sigurno ima i onih koji će reći da je ovo okej i da treba širiti dečje vidike baš na ovakav način (da upoznaju sfinge, piramide, reku Nil, Kineski zid…) Možda oni poznavaju neke druge petogodišnje. Za petogodišnje koje ja poznajem (40godina sam radila sa decom) imam i sopstvenu decu unuke, decu prijatelja, komšija… ova tema je po mom uverenju i na osnovu mojih saznanja apstraktna.
Volela bi samo da znam koje je vaspitno – obrazovne zadatke vaspitač postavio ispred grupe.
Mnogo sreće u Godinama uzleta ali za mene je ovo baš preambiciozno i previsoko.
Još da dodam na ispitima za licencu dalje najčešće neke teme vezane za govorno stvaralaštvo dece tradicionalne igre i aktivnosti iz svih oblasti, imitativne igre, dramske igre, samopoštovanje.. sve u cilju očuvanja naše tradicije i svestranog razvoja dece što podržavam.
Volite i čuvajte decu. ❤
