Cilj predškolskog vaspitanja nije razvoj specijalnih znanja i sposobnosti pisanja već razvoj osetljivosti za kasnije brže i bolje savladavanje pisanog jezika” I. Ivić
Pustite decu da se sama oblače!
Učenje pisanja počinje ne kada dete uzme olovku i papir, već mnogo ranije, u procesu vežbanja sitne motorike šake i elastičnosti pokreta ruke, koja je važna za vešitnu pisanja.
Pored aktivnosti koje su direktno usmerene na korišćenje olovke postoje i mnoge druge, kojima se utiče na razvoj grafomotorike.
Osim klasičnih grafomotoričkih vežbi korisno je podsticati i organizovati i vežbe preslikavanja, bojenja, rada sa lenjirom, makazama, igre presavijanjem papira, aktivnosti sa sitnim komadima papira (cepkanje, gužvanje, lepljenje…), nizanje perli, hvatanje i prebacivanje iz ruke u ruku sitnih predmeta, vezivanje čvorova, igre sa testom, šivenje i vezenje (plastičnim iglama namnjenim deci), zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi, svlačenje i oblačenje, vezivanje pertli, samostalno hranjenje i korišćenje pribora za jelo, zavrtanje šrafova, igru bockalicama….
Jasno je da razvoj grafomotorike počinje daleko ranije od godine pre polaska u školu. Značaj ranog stimulisanja je ogroman!
Značaj grafomotoričkih vežbi
Grafomotoričke vežbe su od izuzetne važnosti i to, ne samo zbog funkcionalnih razloga , već uticaja na morfološke promene u mozgu. Sistematsko vežbanje motorike ruke stimuliše morfološko i funkcionalno formiranje onih oblasti u hemisferi velikog mozga koje su važne za razvoj govora, navodi su Anropove, u vezi sa brojnim nalazima u istraživanjima Koljecove u ovoj oblasti. Ovo otrkiće je za našu školsku praksu od neverovatne važnosti, budući da, ne samo, direktno upozorava na značaj grafomotoričkih vežbanja radi uspešnijeg osvajanja pismenosti, već više radi ubrzavanja razvoja govora kao signalnog sistema preko kojeg se razvoj i učenje ubrzavaju. Moždani analizatori i sfere odgovorne za govor u koretksu, dakle mogu biti ubrzane grafomotoričkih vežbama, ali, razume se, ukolkoko su one usklađene sa drugim karatkeristikma razvoja i osobinama ličnosti deteta u razvoju. Grafomotoričkim vežbama moraju se, radi toga, dati sva obeležja zanimljivih i izazovnih aktivnosti, kako bi izazvale dugotrajnije interesovanje, jasnu posvećenost aktivnostima ove vrste i u suštini bile vezane za pozitivna osećanja.
(Korišćen tekst: Psihofizička zrelost za školu, M.B. Atropova i M.M. Koljcova, Zavod za udžbenike i nastana srestva, Beograd, 1986.)
Preduslovi za pisanje:
Da bi se ostvarilo pisanje neophodno je da u skladnoj i funkcijonalnoj vezi budu sledeći sitemi:
• mogućnost percepcije oblika
• dobra motorna kontrola koja podrazumeva usaglašen rad mišića ruke, dobru funkciju i zrelost mišićnog tonusa da bi dete moglo da drži olovku i da je vodi sa neophodnim ritmom promene pritiska prilikom pisanja
• pravilna koordinacija oko-ruka
• adekvatna memorija
Disfunkcija bilo kojeg od ovih sitema dovodi do prblema u izvođenju grafomotoričkih aktivnosti.
Grafomotoričke veštine pred polazak u školu
Dete pred polazak u školu treba da ima razvijene sledeće grafomotoričke veštine:
• Dete bi trebalo da ima dobru koordinaciju pokreta i uspotavljenu lateralizaciju (leva ili desna ruka primarna).
• poseduje fleskibilnost šake i prstiju, pravlno drži olovku, linija mu je jasna, adekvatnog pritiska;
• po uzorku zna povlačiti linije od crte do crte, od tačke do tačke, ravne, kružne i talasaste linije;
• zna da precrta geometrijske oblike: trougao, kvadrat, romb
• zna napisati svoje ime velikim štampanim slovima
• usvojilo je pisanje u smeru levo-desno
Preporuke za analizu testa grafomotoričkih sposobnosti predškolskog deteta
Procena kvaliteta lineacije sastoji se u zadavanju niza grafomotoričkih aktivnosti koje ispitanik treba da izvrši. U toku samoga rada opisuje se kako ispitanik radi, kako drži olovku, nuspokrete koje izvodi i brzina kojom radi. Procenjuje se ujednačenost pritiska na hartiju, nazubljenost linije, održavanje pravca, ujednačenost pri izvođenju udubljenja i ispupčenja, kvalitet okruglina i sl.
Istraživanjima je potrvrđeno da je kod dece od šest godina nervna regulacija pokrata još uvek nedovoljno razvijena, što objašnjava da se klasičnim metodama uvežbavanja grafomotorike ne dobijaju uvek željeni grafomotoričke veštine. Ovo povećava značaj ranog stimulisanja svih sistema koji su od značaja za razvoj grafomotorike.
Izvodi iz teksta: ”Indetifikacija dece sa potencijalnim specifičnim teškoćama u učenju prilikom procene zrelosti za polazak u školu”, Otilia Velišek-Braško, pedagog-master, O. Š. „Sonja Marinković“, Novi Sad
Jako utisnut trag – ukazuje da dete ima teškoće u koordinaciji porkreta, naročito fine motorike, odnosno motorike koordinacije šake i prstiju i korodincaije oko-ruka, prsti su mu nedovoljno razvijeni i neprecizni i vrlo često prave pokrete iz lakata i grčevito drže olovku, što dovodi do toga da jako pristiskaju prilikom crtanja.
Prvi redovi odrađeni brsprekorno a kasnije su linije i elementi sve sitniji i nepravilnijeg oblika i sve je jače utisnuta olovka – ovaj znak ukazuje na dobru koordinaciju fine motorike pstiju ali nerazrađenost ručnog zgloba, i kada se ruka umori, porketi su grčeviti, sve više stežu olovku pri pisanju ili crtanju. Često deca sa ovakvim problemima ”tresu” ruku ili šaku kada crtaju ili pišu, jre ih boli ruka od grča zbog jakog stiskanja olovke.
Slični su znaci kada je reč o lošem držanju olovke, npr. celom šakom, sa četiri prsta ili sl. hvatanje olovke, što ne mora biti pokazatelj teškoća na području pisanja, jer istina je da su mnogi uvaršili i specifičnu tehniku družanja olovke, ali poženjno je pokušati držati je pravilno kada postoji sumnja u teškoće na polju pisanja.
Teškoće u imitiranju zadatih linija ili formi – izvrtanje fomi i elemenata i ne mogućnost da se ostane u horizontalnoj početnoj liniji, već im se redovi pomere na gore ili na dole ukazuje na neorganizovanost radnje ili prolbeme u prostornoj orjentaciji.
Tekst je preuzet sa bloga: „Pripremni predškolski program“, koji je nastao 2009. godine.
