Lica: Deda Mraz, Zvončica, Cica iz Grivca, Smotko, Zloćko, Brzi, Moćko, Vila Dobrila, Mrgud, Pahuljica, Kefalo, Trčko, Trepko, Čigra, Dora…
Muzika: Pesme o Deda Mrazu, Novoj godini i Cica iz Grivca
Pripovedač: Već dugo, dugo u beskraju tamnog svemira okreće se mala plavo – zelena planeta nazvana – Zemlja. Dobra starica Zemlja, još uvek vredno radi za nas – okreće se! Nekada davno, naša bakica je stvorila čoveka i dala mu obavezu, da stvara nove vrednosti. Smislio je zemaljski čovek mnogo lepih i korisnih stvari koje je nesebično podelio sa drugima.
I tako na dalekom severu, gde sneg veje i hladan vetar duva živi jedan belobradi deka i cele godine pozive prima. To su pozivi iz celog sveta i u njima sakrivene razne želje i dečiji snovi. Deda ih strpljivo svaki dan prima i deci sprema veselje.
(Okićena jelka, paravan, pahuljice svuda. Idila. Deda Mraz sedi i razgovara sa Smotkom i Zvončicom. Patuljci vredno pakuju poklone, pod vođstvom Smotka.)
Milica Đokić-Mrgud: Okitiću jelku malu mojim ukrasima
Neka ona sva zasija u prazničnim noćima;
Nena Gavrilović – Kefalo: To će biti prava sreća i ostaće lepa slika,
Najgore je kad si sam u vreme praznika;
Zvončica: Deda Mraze, evo u celom svetu spremaju se za doček Nove godine. Sve novine pišu o tome, kite se jelke, a nas niko ne zove.
Deda Mraz: Znam Zvončice, svake godine je veliki problem šta spakovati. Razmišljao sam i pre nekoliko dana stavio oglas u Svetske novine da se deca jave i kažu šta bi želela.
Zvoni telefon.
Deda Mraz: Eto, sigurno neko dete. Halo, halo!!! Ko? Deca iz Gane. Gde je to? U Africi! Šta deca Gane žele? HLEBA I VODE!!! (Deda Mraz je zapanjen, zgranut, iznenađen). Tako malo??? Hoćete li neku igračku, računar možda? Ne. Kako ste divni i skromni, draga deco. Doviđenja. (obraća se Zvončici) Ču li ti ovo samo hleba i vode traže?
Zvončica(sedi i zapisuje poklone): Pre mnogo godina bila je suša i oskudna žetva, mnogo su gladovali i sada u Gani svake godine slave uz ples koji se zove Ruganje gladi obilnu i dobru žetvu.
Deda Mraz: Piši Zvončice, a ti Smotko odmah pakuj za ovu dečicu:
Smotko: Odmah Dragi Deda. Patuljci na posao!
Milica Crnogorac-Pahuljica: Na svetu je mnogo takvih koji praznik ne praznuju
Čije su trpeze prazne i ničem se ne raduju;
Miloš-Trčko: Potrebno je tu strpljenja i puno ljubavi,
Zbog poslova i zbog žurbe ponešto se zaboravi…
Telefon opet zvooooniii…..
Deda Mraz: Oglasi deluju… Halooo!!! (obraća se Zvončici) Ovi ne čekaju da ih pitam šta žele.(govori u slušalicu). Deca Amerike… cccc…deco….pa vi ste obesni…. mnogo tražite… Dobro, od svega dobićete bicikle da skinete višak kilograma koje ste nabacili jedući u Meku hamburgere i pijući milk šejk. Doviđenja deco. Zvončice, Smotko, patuljci, pakujte što više bicikli, neka voze, zdravo je,a ne da samo sede pored računara.
Jovan-Trepko: Patuljci su napravili puno bicikala raznih veličina,
Raznih boja i modela, američkoj deci biće sad milina.
Zvončica: Velika i lepa im je zemlja Deda. Čitala sam da tamo ima Velikiii kanjon koji je napravila reka Kolorado. Kanjon se presijava u više boja – stene od lave, peska i krečnjaka menjaju boju kanjona tokom dana.
Deda Mraz: Vidiš, to nisam znao, valjda putujem noću pa ne vidim. Razmisliću, možda krenem da danju delim poklone i tako vidim sve prirodne lepote.
Zvrrrrr…Teleeeefon….
Deda Mraz: Halo; Australija. Želite radio prijemnike. Doviđenja.(obraća se Zvončici)Čudna neka želja.
Zvončica: To im sigurno treba za školu.
Deda Mraz: Šta će im radio-prijemnik za školu???
Zvončica: Radio – škola je jedinstven obrazovni sistem koji se obavlja u Australiji. To je program za decu koja žive na udaljenim farmama i zbog velike daljine ne mogu da idu u školu. Ta deca ostaju kod kuće, ali pomoću posebnog radija prate program i svog učitelja. Testovi, zadaci i pismeni sastavi šalju se poštom.
Milica–Pahuljica: Poklon treba zaslužiti čistim srcem i učenjem,
Poštovanjem starijega, dobrom voljom i strpljenjem.
Deda Mraz:Nisam znao, poneću im i neki računar da im bude još lakše. Smotko, pakuj.
Smotko: Pakujemo Deda, pakujemo.
Đorđe Mijailović- Čigra: Puno vrednih pomoćnika dobri Deda ima
I poklone svima nosi iako je hladna zima.
Veljko i Dora: Svi su sada zadovoljni i puna su srca,
Na skoro sva vrata Deda Mraz kuca.
Zvrrrrr!!!!!
Deda Mraz: Ne mogu da predahnem, umorih se od ovog telefona, javi se ti Zvončice.
Zvončica se javlja i zapisuje.
Deda Mraz: Ko je bio?
Zvončica: Deca iz Kine traže benkice za Pande.
Deda Mraz: Hahaha, pa šta će im to?
Zvončica: Pande predstavljaju ugroženu vrstu jer ih je ostalo manje od 1000. One su ogromne i usamljene. Ženka rađa od jednog do tri mladunčeta u svom životu. Mladunci, iako su im roditelji ogromni, rađaju se teški samo 100 grama. Beba panda se rađa slepa i progleda tek za šest do sedam nedelja.
Deda Mraz: Toliko putujem, a toliko ne znam. Moraću više da čitam. Deco da li vi čitate?
Čuje se neko lomatanje, lomljava, kršenje. Paravan se trese. Na scenu ulaze razbojnici Zloćko i Brzi.
Zloćko: Dediceee, spremaš poklone za dobru dečicu?
Brzi: Sve poklone brzo u naše džakove!!!!
Deda Mraz i Zvončica zbunjeni i uplašeni.
Patuljci mole: Nemojte, nemojte, molimo vas, gladovaće deca, umreće pande…
Zloćko: Koga briga za razmaženu dečurliju i neke životinjke. Hahahaha!!!!
Brzi: Tako je tebra!!!!
Uzimaju džakove sa poklonima i beže.
Deda Mraz i Zvončica sede, patuljci plaču i zovu pomoć.
Na sceni se pojavljuju Moćko i vila Dobrila.
Moćko: Vilo moja draga, (osluškuje) čuješ li plač nečiji?
Vila: Ja sam dobra vila, zovu me Dobrila, širim ruke, imam krila!…
Moćko: Dobrila, šta ti je, nisam te pitao ko si ?
Dobrila: Volim da pričam u stihu, čujem neku kuknjavu tihu…
Ugledaju Patuljke, Deda Mraza i Zvončicu.
Svi u glas: Brzi i Zloćko su pokupili poklone za dečicu!
Moćko: Dobrila, ostali (Gleda u Dobrilu, zatim u ostale) za mnom! Idemo da pronađemo razbojnike…
(Odlaze sa scene.)
Na sceni se pojavljuje Cica iz Grivca, došla je kod deda Mraza u goste.
Cica: Deda Mrazeee!!!! Zvončiceee!!!!Gde li su svi otišli? I ovaj telefon samo zvoni. Što li sam dolazila u goste, kad je ovako dosadno. Gore je nego u Grivcu, tamo bar kad je lepo vreme čuvam stoku, pa sretnem nekog čobanina, pa tako malo pričamo. Ovde niko, nadah se Nova godina je, doći će neki princ kod ovog Dede! Nema ni P od princa. I šta da radi jedna devojka ….. Eh, što ostavih one moje divne Gružane, vitke i visoke, došla sam ovde u Laponiju da tražim momke! Šta li se to čuje?! Gde li su bili?
(Pojavljuju se Deda Mraz i ostali i vode zavezane razbojnike, za njima ide Moćko, Cica ga ugleda)
Cica: Oh, kakav dasa, ima celu Gružu da zatalasa!!!! Kad ga samo odvedem u Grivac!! Zamislite, kad odemo u livače da čuvamo stoku, krave neće smeti da mrdnu kad vide koliko je opasan.
Cica trči ka Moćku, on isprepadan beži.
Moćko: Dobrila moja mila, širi krila!
Vila Dobrila: Koja krila???
Moćko: Tvoja krila, malopre si rekla da imaš krila!!!!! Jaooooo, stiže meeeee!!!!!
Cica: Stani junače, čekaj me!
Vila Dobrila: To sam rekla da se stihovi rimuju, nemam krila, do sada nisi tražio pomoć pa se i sada spasavaj sam (okreće leđa i odlazi da se zabavlja sa Deda Mrazom i patuljcima).
Deda Mraz: Šta li ovi rade???
Zvončica: Nemam pojma dragi Deda, mislim da se Cica iz Grivca zatreskala u Moćka, našeg princa…
Deda Mraz: Ako ga ne oženimo sa Cicom, neće prestati da ga jurca po Laponiji.
Zvončica: Da, dragi Deda ,u pravu si. ŽENIMO GA!
Deda Mraz: Danas ljubavi nikad dosta. Zvončice, vidi kako su romantični.
Svi pevaju pesmu potom se spusta zavesa
Tekst pisali: Veljko,Nena,Marija i Bilja i poslužili se literaturom:
Dečja prava, prilagodili Miomir Tomić i Tamara Tomić, Zemun, JRJ, stihovi preuzeti sa interneta.
PESMA:
NEKA ZVONE ZVONČIĆI, NEK SE PESMA ORI,
NEKA SVAKA REČ, KO REKA ZAŽUBORI,
SAONICE JURE, PRŠTI BELA STAZA,
STIŽU NAMA POKLONI, ETO DEDA MRAZA.
POSLUŠAJTE DECO, SVA IZ CELOG SVETA,
ETO DEDA MRAZA, LETI KO KOMETA,
SAONICE JURE, PRŠTI BELA STAZA,
STIŽU NAMA POKLONI, ETO DEDA MRAZA.
