Adaptacija dece na kolektiv veoma je važna, pa je neophodno da se pravilno izvede. Nakon dobre adaptacije, rad, igra i učenje u vrtiću mogu se uspešno realizovati.
Adaptacija je period tokom kog se dete privikava na novu sredinu, prostor, drugare, osoblje, na uslove i dnevni raspored u vrtiću.
Knjiga Jovanke Jovičić „Kako da pripremite dete za vrtić” veoma dobro objašnjava i daje savete kako da se dete najbolje adaptira na vrtić. Želimo jedan deo da podelimo sa vama.
GRUPA U VRTIĆU DETETU PRUŽA MOGUĆNOST:
1. Da razvije osećaj pripadnosti
2. Da nauči da odgodi svoje potrebe (čeka svoj red)
3. Da realno proceni svoje prednosti i slabosti (pomoću svakodnevnog kontakta s drugom decom)
4. Da nauči da deli (igračke i ljubav)
5. Da uči od druge dece (što se u vrtiću pokazalo kao efikasno)
6. Da upozna i druge odrasle osobe i shvati da se razlikuju (različito se hvale, grde i teše)
7. Da razvija tolerantnost i nauči da poštuje razlike
8. Da postane svesno da i druga deca imaju brige, strahove, osećanja…
KAD UKLJUČITI DETE U KOLEKTIV?
Uključivanje može biti dvojako. Roditelji rade i imaju obaveze, te im treba vremena da obave neophodne poslove, ili žele da dete provodi vreme s drugom decom, da se socijalizuje i nauči štošta novo što se najlakše nauči uz drugu decu.
Često se deca mlađeg uzrasta brže i lakše adaptiraju, ali je zajedničko i najvažnije u svakom uzrastu da su roditelji sigurni u svoju odluku i da su spremni na saradnju.
Ako osluškujete detetove potrebe i jednostavno želite da bude deo vrtića radi socijalizacije, igre i učenja, postoje neki indikatori da je dete zrelo za vrtić:
• Često traži da nešto uradi samo
• Ostaje bez roditelja nekoliko sati (kod bake, deke, prijatelja, s bebisiterkom)
• Intenzivno postavlja pitanja
• Izražava odraslima svoje želje, potrebe i mišljenja
• Igra se s drugom decom bez prisustva roditelja (u drugoj sobi)
PRIPREMA ZA ODVAJANJE
Za dete je polazak u vrtić jedna od najvećih životnih promena od njegovog rođenja. Ali to je velika promena i za roditelje. Uključivanje deteta u grupu, vrtić, prvi je detetov iskorak iz porodice. Neka deca lakše podnesu odvajanje, druga ispoljavaju otpor i patnju.
Kako će vaše dete reagovati zavisi od toga koliko je vaš emotivni odnos s njim kvalitetan i od toga da li ste ga pripremili.
Priprema je važna, a dete koje nije spremno da ostane u vrtiću bez prisustva roditelja pokazaće teškoće u adaptaciji, kao što su:
• plač
• ne komunicira s decom i vaspitačima
• lako se zamara
• piški u gaće
• sisa palac (intenzivnije)
• agresivno je prema sebi ili drugima
• ne uključuje se u aktivnosti
Kad kod deteta primetite nešto od navedenog, pokažite razumevanje za to i potražite uzroke. Ne povlačite zbog toga dijete iz vrtića prvog dana, ali nipošto ne rešavajte to izjavama poput: „Beba si ako sisaš palac”, „Stidi se, velik dečak a piški u gaće”.
POLAZAK U VRTIĆ JE PROMENA I ZA RODITELJE
Kako se bliži dan polaska u vrtić, postajete radosni, ali i uznemireni. Brinete o tome da li će ga druga deca prihvatiti, da li će dovoljno jesti, hoće li se povrediti, kako će proteći prvi dan, da li će patiti i plakati.
Bićete mirniji i spremniji da podržite dete ako prihvatite stav:
1. Ukoliko je roditelj uznemiren i uplašen zbog odvajanja, biće i dete.
2. Bol je sastavni deo procesa rasta i razvoja.
Svako odvajanje je bolno. Polaskom u vrtić dete se prvi put odvaja od vas, a bol je sastavni deo tog čina. Normalno je da roditelji imaju potrebu i želju da dete što manje pati, ali što se prije prihvati činjenica da je bol sastavni deo procesa rasta i razvoja deteta, pre ćete mu pomoći da ga prihvati i razreši.
Takođe, važno je da odgovorite na pitanja:
• Da li je ovo pravi trenutak da uključim dete u vrtić?
(Odgodite polazak u vrtić ako ste se upravo preselili u nov stan, rodila vam se beba, dete je duže vreme imalo neki zdravstveni problem. Dozvolite detetu da prihvati i savlada postojeće promene, ojača i bude spremno za vrtić.)
• Da li svi članovi porodice žele da dete pođe u vrtić?
(Dobro je da uskladite mišljenje o tome da li dete treba ili ne treba da pođe u vrtić. Ako postoje suprotna mišljenja, dete će dobijati suprotne poruke i biće zbunjeno. Ovo najčešće pojačava detetovu uznemirenost i otežava odvajanje.)
PRIPREMA ZA DETE:
Šta nije dobro činiti:
• Ne preuveličavajte značaj polaska u vrtić. Tretirajte polazak u vrtić kao nešto normalno u životu vašeg deteta. Ne pričajte neprestano o vrtiću. Mnogo reči stvara odbojnost. Pružite prostor vašem djetetu da inicira razgovore o vrtiću.
• Ne pretite vrtićem: „U vrtiću ćeš morati da slušaš!”, „Videćeš ti, u vrtiću ćeš morati sve da pojedeš!”
• Ne pokazujte uznemirenost, tugu, strah, ali ni preteranu radost. Objasnite detetu da je vrtić njegov posao kao što vi imate svoj.
• Ne dozvolite da ga prvi dan u vrtić vodi baka ili bebisiterka. Učinite to baš vi.
• Ne napuštajte dete naglo, bežeći. Tako je samo vama lakše.
• Ne produžavajte beskonačno opraštanje. To će uznemiriti dete.
• Ne govorite detetu: „Brzo se vraćam”, već mu objasnite gde ćete biti i šta ćete raditi dok je ono u vrtiću.
• Kad dođete po dete u vrtić, ne gnjavite ga sa vrata pitanjima: „Šta ste radili?”
Šta je korisno činiti?
• Odgovorite na sva detetova pitanja o vrtiću.
• Kažite detetu ko će ga voditi u vrtić i ko će doći po njega.
• Pružite mu priliku da nekoliko dana pre polaska u vrtić upozna prostor i vaspitača.
• Raspitajte se, pa kažite detetu šta će se događati prvog dana u vrtiću.
• Budite tačni kad dolazite po dete.
• Prvih dana odvojite više vremena da budete s detetom. To su dani kad mu je vaše prisustvo dragoceno.
Roditelji koji su imali loše iskustvo, još uvek pamte plač i očajnički stisak detetove ruke, kao i reči: „Mamice, ne ostavljaj me!”
Ali i kad dete pruža otpor da ostane u vrtiću, ne očajavajte, odvajanje je moguće. Ako vi i vaspitač učinite prave poteze, dete će uspešno proći kroz proces odvajanja, nakon čega će imati jak osećaj uspeha i ponosa.
Kad dete odbija da ostane u vrtiću, postoje strategije da se to prevaziđe:
1. Dete određuje tempo, mi ga pratimo.
2. Pružite detetu priliku da bira i odlučuje.
3. Koristite čarobnu aktivnost.
4. Poštujte detetova osećanja.
5. Koristite moć podrške.
