Sretenje je veliki pravoslavni praznik, koji se slavi 15. februara i obeležava dan kad je Bogorodica prvi put uvela Isusa u hram. Prema narodnom verovanju, tada se susreću i zima i leto.
Sretenje Gospodnje se slavi 15. februara, kada se obeležava uspomena na dan uvođenja Hrista u hram. Bogorodica je, po predanju, na Sretenje odnela novorođenog Mesiju u jerusalimski hram, a primio ga je u naručje Sveti Simeon Bogonosac.
Ovaj praznik se slavi uvek 40 dana posle Božića i ima važno simboličko značenje. Narod veruje da se na ovaj dan sreću i zima i leto. Čeka se da se vidi kakvo će biti vreme, jer se time predskazuje i dolazak proleća. Mnoge porodice slave Sretenje kao krsnu slavu, a Srbija slavi ovaj dan i kao Dan državnosti.
Po starinskom ritualu, prati se da li će medvedi izaći iz pećine i da li će se vratiti u nju. Ako je dan sunčan, medved ugleda svoju senku i vrati se u pećinu, a ljudi veruju da to znači još šest nedelja zime. Ali ako medo ne vidi svoju senku i ne vrati se u pećinu, najavljuje nam lepo vreme.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć. Žene prate da li vosak samo curi polako niz nju ili se sliva u naglim mlazovima i nagomilava na nekim mestima. Ako se sa spoljašnje strane slivaju pravi „dolapi“ voska, narod veruje da će godina biti rodna.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Sretenje je svrstan u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.
