Svadba nekad i sad – dramski tekst

Na zanimljiv i pomalo humorističan način, kroz dramski tekst, opisana svadba nekada i sada.

233

MODRENA SVADBA

Radnja se odvija u restoranu.

LICA: Mladoženja Relja- Petar, mlada Đurđa – Anđela, mladoženjina majka- Jana, mladoženjin otac- David, mladina majka- Nikolina, mladin otac- Vuk, konobar- Dušan

Svi sede za stolom,mladoženja poziva konobara da poruče piće.

Mlada i mladoženja se drže za ruke.

PETAR – Dušo,šta ti želiš popiti?

ANĐELA – Mogla bih jedan viski.

PETAR – Ja ću koka kolu.

NIKOLINA – Prijo, hoćemo li i mi po jedan viskić?

JANA – A, ne prijo, hvala, ja samo sokić, popila sam lek za pritisak.

VUK – Ja mogu jedno pivo.

DAVID – Ja se pridružujem mom priki, i ja ću jedno pivo.

DUŠAN – Da li treba da donesem i meni?

PETAR – Ne, hvala.

ANĐELA – Dragi rodititelji mi smo okupili da vam saopšimo da smo se dogovorili da naša svadba bude 6.matra sledeće godine u hotelu„Hajat “ u Beogradu.

DUŠAN – (donosi piće) Izvolite.

Svi u glas- Hvala! (nazdravljaju) Živeli!

PETAR – Pozvani gosti će biti naši prijatelji i najbliža rodbina.

ANĐELA – O meniju odlučićemo Relja i ja.

PETAR – Izbor benda će biti Đurđina i moja odluka.

ANĐELA – Dekoraciju i tortu smo već izabrali, radiće „Poljubac“ iz Beograda

PETAR – Ima još par detalja o kojima ćemo odlučiti ovih dana.

SVI RODITELjI – ( klimaju glavom) Slažemo se.

SVADBA NEKADA

Radnja se odvija u kući Živadinkinog oca.

Lica: mlada Živadinka, mladoženja Milentije, mladin otac, mladina majka, mladin deda, mladina baba, mladoženjin otac, mladoženjina majka, mladoženjin deda, mladoženjina baba.

(Radnja se dešava u mladinoj kući. Svi sede za stolom. Živadinka i Milentije stoje udaljeni jedno od drugog sa suprotnih stana stola i ćutke se gledaju ispod oka. Živadinkin otac sipa svima piće.)

Mladin otac: E, da čujemo zašta ste vi došli?

Mladoženjin otac: Pa ete… mi imamo momka, vi imate devojku…

Mladin otac: Pa ste došli da prosite našu Živadinku?!

Mladoženjin otac: E jeste , prijatelju! Za to smo došli. Da prosimo vašu Živadinku za našega Milentija!

Mladoženjina majka: Naš Milentije je mnogo lep i dobar, ljubi ga majka!

Mladoženjin deda: A što ima sliku kod kuće! To se nismo setili da ponesemo da vi pokažemo.

Mladoženjina baba: A i školovali smo ga! On je šupu završio!

Mladoženjin otac: Ćuti, mamo! Nije prijatelju, šupu. Završio je Školu učenika u privredi! Svi to zovu ŠUP.

Mladoženjina majka: On zna da pravi i muške i ženske frizure. Pa sve mladice u naše selu kod njega metnule trajnu!

Mladina majka: Ma prijatelji, sve je to lepo, ali ni naša Živadinka nije baš prosta. Kad vi ona umesi gurabije ima prste da pojedete!

Mladina baba: A što mene sašila keceljče!

Mladin deda: Ide u štalu. Timari krave i konje. Ume i da ore!

Mladoženjin otac: Vidi se, jaka devojka! A šta dajete uz nju?!

Mladin otac: A šta vi tražite?

Mladoženjina majka: Spavaću sobu od kuvanog drveta!

Mladoženjin deda: Televizor u boju!

Mladoženjin otac: Nov traktor al da bude crven na rados!

Mladoženjina baba: Dva klečana ćilima i jedno bure rakije!

Mladin otac: E pa kad je tako, onda ćemo mi da uzmemo Milentija kod nas u kuću i da to sve ostane u naše nove kuće na dva sprata!!!

(Nastaje opšta galama i vika za stolom.)

Milentije: Je l me oćeš, Živadinka?!

Živadinka: Oću te, Milentije, živote moj!!!

( Oni se hvataju za ruke i beže sa scene)

Autori teksta: učiteljice Dragana Stojković i Ljubica Nikolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime