Svet oko mene i ja

Vaspitač ili dete, može pratiti promene vremena određenom pričom. Na primer: grmljavina poručuje deci da ona najavljuje nevreme i kišu. Kiša objašnjava da je došla da napoji Zemlju, da napuni reke, jezera, i mora i da život biljkama, životinjama i ljudima.

76
Hajde da pravimo vreme
Izvor: pexels.com

HAJDE DA PRAVIMO “VREME”

Ujutru izlazimo u dvorište i posmatramo kakvo je vreme napolju. Razgovaramo o tome kakve vremenske prilike mogu biti. Deca pričaju kakvo vreme najviše vole i zbog čega. Deci predlažemo da pokušamo da “pravimo vreme” u našoj sobi. Na primer: kišu, sneg, gromove i munje, vetar. Decu delimo u četiri grupe. Jedna grupa ima zadatak da pravi kišu. Oni se pripremaju tako što prave veliki tamni oblak (od hamera ili kartona), boje ga i režu. Zatim uzimaju plastične flaše koje buše, kako bi napravila rupie kroz koje će kapati voda imitirajući kišu. Druga grupa dece praviće grmljavinu, munje, vetar. Ona će pronaći predmete, pomoću kojih će proizvoditi zvuk grmljavine. Zatim će dugačkim crvenim trakama imitirati munje, a dvoje dece će većim kartonima mahati i “proizvoditi” vetar. Treća grupa dece ima zadatak da izradi rekvizite za sneg. Ona će cepkati papiriće za pahulje. Na kraju, četvrta grupa dece, nacrtaće i obojiti plavi oblak i Sunce, kako bi prikazali lepo vreme.

Za ovu aktivnost potreban je paravan ili pozornica, na koju bi svaka grupa mogla da pričvrsti svoj oblak i predstavi svoje vremenske prilike.
Kada smo se sv pripremili, počinjemo igru. Možemo početi grmljavinom, munjama i vetrovima. Iza paravana deca proizvode zvuke grmljavine, a ona koja drže trake u ruci, izbacuju na trenutak crvene trake i brzo ih vrate nazad simbolizujući tako munje. Vetar proizvode dvoje dece koja mašu kartonom.

Zatim se grmljavini, munjama i vetru priključuju deca sa kišom. Flaše (koje su probušene i napunjene vodom) stavljaju na paravan, a ostala deca, prilaze da malo pokisnu. Iznenada zahladni i počinje vejavica. Na kraju, dolazi vedri oblak i Sunce.

Vaspitač ili dete, može pratiti promene vremena odredjenom pričom. Na primer: grmljavina poručuje deci da ona najavljuje nevreme i kišu. Kiša objašnjava da je došla da napoji Zemlju, da napuni reke, jezera, i mora i da život biljkama, životinjama i ljudima. Sneg dolazi da pričini deci radost kako bi se sankala, grudvala i uživala u snežnim igrama. Sunce dolazi da pozove decu na igru i veselje.

DRVEĆE KOJE PUTUJE

Izlazimo u dvorište ili park i sakupljamo lišće, grančice i plodove (žir, kesten…). Od kuće donosimo sezonsko voće i povrće.
Po povratku iz parka, klasifikujemo plodove i ostali prirodni materijal. Zaključujemo da smo sakupili plodove biljaka i pričamo o životu biljaka, njihovoj korisnosti i zaštiti.

Zatim, organizujemo igru vođene mašte, -mi smo drveće- Igramo je tako što deca stoje i imitiraju drveće, a vaspitač priča.

“Sada je proleće. Drveće, probudi se! Počni da pupiš, da cvetaš, da listaš. Protegni se, pogledaj sunce, ono vas polako zagreva, daje vam svetlost i energiju. Raširi svoje grane…
Stiglo je leto. Vi ste se razlistali i razgranali, pravite lepu hladovinu. Deca se igraju u vašoj senci, ili se odmaraju, spavaju. Vi ste bogati, pogledajte koliko plodova ima na vama” (Svako dete govori koja je biljka, drvo).
“Jesen je.. pomalo ste umorni od plodova koje ste nosili čitavog leta. Sada ljudi i deca beru vaše plodove, a vi ih nesebično dajete. Osećate da vam se pomalo spava… Vaše lišće je počelo da žuti, polako opada… Kako jesen odmiče, ve ste sve pospaniji. Na kraju ste ostali bez plodova i lišća i hladno vam je. Pripremite se za zimu i zimski san.
Stigla je zima. Stegli ste se, hladno vam je. Spavate ali osećate hladnoću i cvokoćete od zime. Grane su vam prikrivene snegom. Pogledajte, eto tu na vašim granama su i vrapčići, i njima je hladno pa vam se čini da oni greju vas i vi njih. A sada, probudite se, sunce se probija kroz oblake, stiže proleće”.

Pošto smo, kao drveće prošli kroz sva godišnja doba, dogovaramo se da pođemo u svet.
“Idemo u prašumu Afrike. Tamo je drveće ogromno jer ima puno vode i sunca. Na granama drveća su papagaji, majmuni i druge životinje. Šta još vidite u toj prašumi?
Hajdemo sada u pustinju. Kako je tamo? Vrelo, suvo, svuda je samo pesak i sunce, vode nigde. Da li ste iscrpljeni, uvenuli, čekate li kišu?”
Deca pričaju kako su se osećala i daju predloge da dalje putuju u još neki deo sveta.
Kada dovršimo “putovanje” pravimo “žive slike” povrća, voća i šumskih plodova koje smo sakupili i doneli od kuće.

Na jačem kartonu, pomoću testa, lepimo grančice, travu, lišće, kestenje, žir i dr. i pravimo “sliku” po dečjoj zamisli. Preko plodova stavljamo providnu foliju da sitniji delovi ne bi ispadali i da bi
cela kompozicija bila čvršća. Foliju lepimo sa druge strane kartona. Na isti način pravimo “voćnu sliku”, “sliku od povrća”. Plodove je moguće seći po dužini na polovine ili manje delove, kako bi se bolje pričvrstili za podlogu. I njih obavijamo podlogom.
“Žive slike” su kratkotrajne, ali su efektne i ekološke. Međutim, “slike” od suvog lišća, grančica i šumskih plodova mogu trajati dugo.

NAŠA GRUPA PIŠE KNjIGU

Ova aktivnost može da bude dopuna aktivnostima i igrama i može se izvoditi svakodnevno u dužem vremenskom intervalu. Obično je najpogodnije da se odvija pred spavanje i da je deca očekuju.

Vaspitač svakoga dana, u jednoj svesci upisuje: najzanimljiviji dogadjaj u grupi, neki dečji san, izmišljenu priču ili bilo šta drugo.
Svako dete treba da dodje na red da ispriča nešto za “knjigu”, s tim što vasptiač obavezno upisuje pirču i čija je to priča (ime deteta) ili ideja.

Posle izvesnog vremena, (kada sva deca ispričaju svoje priče) vaspitač im to čita, kao podsećanje na prethodne događaje i razmišljanja.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar
Ovde unesite svoje ime