U staro vreme ljudi nisu ovako orali, niti su žene ovako tkale, kao danas. Ljudi su orali sve s jednog kraja, tj. isterivali brazdu do na kraj njive, pa vraćali volove, obarali ralicu i, vukući je preko neorane njive, vraćali opet na isti kraj. Žene su tkale sve s jednog kraja, tj. proturale čunak kroz zev, pa prekidale žicu, menjale zev (ukrštale ga) i opet vraćale na isti kraj.
Čunak je donedavno bila drvena alatka vretenaste forme na koju se namotavaju niti osnove na razboju. Njegova funkcija je da horizontalnim kretanjem tamo-amo po razboju, provuče niti osnove kroz zevove i tako olakša i ubrza proces tkanja.
Zev – Vekovima su osnovine žice bile prebirane prstima, podizanjem svake žice pojedinačno. Uvođenjem jedne vrste daščica koje su omogućavale da se odjednom podigne grupa osnovinih žica i tako formira zev, proces tkanja se umnogome usavršio, ali je još uvek konstantno zapošljavao jednu ruku tkača. Da bi tkač oslobodio obe ruke bilo je potrebno otkriće i primena točka i poluge.
Kad je Sveti Sava putovao po narodu, učeći ga, njemu se ta radnja, i kod orača i kod tkalje, nije svidela. Zato pouči orača kako će da ore s obe strane, a i tkalju pouči kako će da tka s obe strane, a da ne prekida žicu. Oni mu zahvale na pokazivanju, a on ode dalje.
Posle nekog vremena, Sveti Sava, prerušen, navrati se u isto mesto i zateče onog istog orača gde ore s obe strane.
“A ko ti pokaza, brate, te tako oreš s obe strane?” – upita Sveti Sava orača. “Jedan čovek, Bog da ga živi, prođe ovuda, pre nekog vremena, pa mi pokaza” odgovori seljak.
– Posle ovoga Sveti Sava ode onoj istoj tkalji i upita je: “A ko ti, snašo, pokaza da tako tkaš s obe strane?”- “Ko da mi kaže? Sama ‘žena radinica; ovo sam sama izumela” – odgovori tkalja ponosito.
Sveti Sava, posle ovoga, reče oraču: “Da Bog da što za dan uradiš za godinu ti bilo dosta za jelo!” A tkalji rekne: “Da Bog da, što za godinu uradila pod mišku ponela!” I kako je rekao Sveti Sava, tako i osta.
Tekst priredila: Mala škola
