Tri praseta

Mlađa dva praseta volela su pesmu i igru, i radili jedino kad bi baš morali. Nisu želeli puno da se trude, pa je najmlađe prase jednog popodneva napravilo kuću od slame a srednje kuću od drvenih dasaka.

Treće, najstarije i najmudrije prase je bilo marljivo i spretno. Po ceo dan je nešto radilo i popravljao. Njegova mlađa braća nisu ni izbliza bila tako vredna. Shodno tome sazidalo je za sebe lepu kućicu od cigle.

Jednog dana vuk naiđe na kuću od slame i pokuca na vrata. Nakon što je pokucao nekoliko puta zli vuk je izgubio strpljenje i viknuo : Kad dunem i vatru sunem srušiću ti kuću!

Vuk je počeo da duva i naposletku oduvao lagane zidove od slame. Tada je prvo prase otrčalo, što je brže moglo, drugom bratu, koji je sagradio kućicu od drveta. Međutim vuk je stigao za njim i opet počeo da duva što je mogao jače. Oduvao je, razume se, opet celu kućicu.

Dva praseta su onda otrčala kući trećeg brata. “Pusti nas unutra!, povikala su braća. Vuk nam je oduvao kućice i sad nam je za petama. Brat ih je brzo uveo u kuću. U tom trenutku dva praseta zadihana i još uvek uplašena shvatiše koliko je važno malo se pomučiti oko nekih stvari. Ubrzo se pojavio i vuk “Pusti me unutra”, viknuo je vuk , “jer kad dunem i vatru sunem i tvoju ću kuću oduvati”. “Pokušaj samo! “odgovorilo mu je prase.

I vuk je duvao i duvao, ali kućica nije pala. Onda se popeo na krov i pokušao da uđe u kuću kroz dimnjak. Ali treće prase ga je čulo i brzo mu pripremi iznenađenje. Zapali vatru u kaminu i sačeka da vuk padne odozgo. Tek tada kada se dobro opekao na vatri, umoran od nadmudrivanja sa prasićima, vuk pobeže jaučući i više se nikada ne vrati.

Od tog dana tri praseta su srećno živela u kućici od cigle.