Vetar je sreo prekrasan Cvet i zaljubio se u njega. I dok ga je nežno milovao, Cvet mu je uzvraćao sa još više ljubavi izražavajući je bojom i mirisom.
No Vetru se to učini nedovoljnim te on pomisli:
– Ako dam Cvetu svu svoju moć i snagu, on će mi uzvratiti sa još više ljubavi.
I Vetar zaduva ka Cvetu moćnim dahom svoje ljubavi. No Cvet nije izdržao tu burnu Vetrovu strast i slomi se.
Vetar kad to vide pokuša svim silama da ga podigne sa zemlje i oživi, ali mu svi napori ostadoše uzaludni. On onda odluči da se smiri i zaduva ka Cvetu nežnim dahom svoje ljubavi, no Cvet je već lagano venuo tu pred njegovim očima.
Zagalami tada Vetar:
– Dao sam ti se svom snagom svoje ljubavi, a ti se slomi! Očigledno je da u tebi nije ni bilo dovoljno snage da mi uzvratiš ljubav. Znači, ti me nisi ni volio!
Ali Cvet ništa ne odgovori…jer je već je bilo kasno… već je bio uvenuo…
Poruka:
Ljubav ne meri snagom i strašću, već nežnošću i brižnim odnosom prema onima koje volite.
