Podelite i vi sa drugim koleginicama recitacije koje koristite u radu sa decom. Pošaljite svoje komentare za najbolje recitacije i pošaljite svoj izibor recitacija.
- Ekologija
- U gostima
- Rođendanska
- Šta je dom
- Detinjstvo je čarobno klupko
- Zečje uho
- Deda Mraz
- Mamin poljubac
- April
- Kriva je jesen
- Kiša i mrav (brojalica)
- Želja Svetog Save
- Zahvalnica Svetom Savi
- Učenje bontona pomoću bombona
- Spava mi se još
- Ja sam ja
- Moderan sneško
- Jesen je došla
- Drugarstvo
- Novogodišnja čestitka
- Četiri najvažnije male reči
- Voćnjak u jesen
- Jednoga dana
- Kiša
- Zlatna grana
EKOLOGIJA
Šta je ekologija?
Ekologija je divna pojava,
to je vrlo korisna nauka.
Ali, počeću od početka,
i objasniti u nekoliko retka.
Prvo je priroda bila čista,
šuma gusta a voda bistra,
životinja je bilo mnogo,
toliko mnogo da se samo
zamisliti moglo.
I tako je priroda,
dugo godina bila lepa,
sve dok nije upoznala,
čudnu sortu, čoveka.
Čovek je hteo mnogo,
da menja prirodu, da radi,
ali nije znao da će tako,
opasno prirodu da zagadi.
Bacao je đubre svuda,
puštao dim ovuda,
mutio vode bistre,
sekao šume razne
i one su ostale prazne.
Sova, jelen i vuk,
izgubiše svoj dom,
i tako nastade lom.
Kada je čovek,
sve to shvatio,
odmah se preobratio.
Počeo je prirodu
da štiti,
vode da bistri,
šume da sadi,
takav je čovek,
šta da se radi.
I šta je ekologija,
pitate na kraju.
To je kada prirodu
pokvarite začas,
a onda shvatite
koliko je malo
ostalo za vas.
Pa se trudite jako,
da popravite prirodu,
makar malko.
Iz knjige: „istraživači dečjih duša“, Biljane Stojanović
U GOSTIMA
Pozvao je maj
sve bube na čaj,
od ose do pčele
da se provesele,
tihe bubamare
leptire – bumbare
i livadske popce
i rudare rovce.
Spremio je maj
sudove za čaj
izneo u polje
raznobojne šolje
pozlaćene kupe
čuturice skupe
i rumene zdele
i krčage bele.
Sipao je maj
svakom med u čaj
u crvene lale
u zvončiće male
u hajdučku travu
preuniku plavu
u žute ljutiće
da zaslade piće.
Popio je svak i leptirić lak
čaja pola litre – zasvirale citre
začula se truba – sviračica buba
iz obližnjeg žbuna – zapevala žuna!
Desanka Maksimović
ROĐENDANSKA
Ja dolazim iz daleka
preko šuma, polja, reka.
Kao glasnik dobrih vila
kojima je pesma mila,
kao drugar stanovnika
polja, šuma i šljivika.
Punu torbu nosim želja
mojih malih prijatelja.
Poruka je od svih ista
sve ih veže ljubav čista
prema tebi, ovog jutra
da dočekaš sjajno sutra.
Stupajući sad u stan
i ja kličem razdragan
srećan tebi rođendan!
ŠTA JE DOM
Dom nisu tapete
ni tepisi lepi
dom je kad neko
za tebe brine – strepi.
Dom nisu roletne
ni zidovi goli
dom je kad ti neko
šapne da te voli.
Dom nisu fotelje
ni biblioteka
dom je kad te neko
pun ljubavi čeka.
A ko ti može
takvu nežnost dati
jedina na svetu
samo dobra mati!
Nedeljko Popadić
DETINJSTVO JE
ČAROBNO KLUPKO
„Detinjstvo je čarobno klupko
što se vrlo brzo odmota
u svilen konac uspomena
koje pamtimo celoga života.
Detinjstvo liči na putovanje,
put prelazimo dok smo mali
a posle dugo pričamo sebi
kako smo lepo putovali.“
KAKO SE DOLAZI
DO ZNANJA
Nekog naučnika
zaslužnog štovanja
pitali su: kako je doš’o
do tolikog znanja?
Odgovor im dao:
što god nisam znao
to sam druge pit’o,
ili iz knjiga čit’o“
Jovan Jovanović Zmaj
ZEČJE UHO
Čuje zeka iz daljine
kad u šumi vrabac kine
kad u travi trči mrav
kada niče kupus plav
kada tiho pužić peva
zevalica kada zeva.
DEDA MRAZ
Crne čizme,
beli sneg,
ko se penje,
uz naš breg?
Šta li nosi,
vreću ima.
Dolazi nam
s darovima
sitno škripi
bela staza
evo nama
Deda Mraza!
Gustav Krklec
MAMIN POLJUBAC
„Ujutro rano, čim zora svane
prvi poljubac dobijem od mame.
Drugi poljubac, sigurno znate
to je poljubac od moga tate.
Kada bih samo brojati znao-la
ne znam da li bih
sve izbrojala.
Samo u jednom jedinom danu
Hiljadu puta poljubim mamu.“
APRIL
Što volim april
i njegove boje,
ptice tada izvode
koncerte svoje.
Leptiri i pčele
s cveta na cvet sele,
a marljivi mravi
jure se u travi.
Sunce sja na nebu
čistom ko od svile
pozdravljam te dragi
raskošni aprile.
KRIVA JE JESEN
Zašto je liđe postalo žuto?
-sever je, kažu, kašljao, ljuto.
Zašto su toliki pljuskovi pali?
To su se oblaci rasplakali!
Zašto je vrba još više sagla?
E, nju je pritisla najteža magla….
A zašto je cela priroda siva?
Jesen je kriva…
Jesen je kriva…
KIŠA I MRAV
(brojalica)
Pala kiša na travicu
mrav se skrio pod gljivicu.
Poručuje kiši mrav:
padaj kišo svaki dan
kupio sam kišobran.
VASPITAČICA
U najlepšem delu grada
blista jedna nova zgrada
pred njom raste red topola
na kojima vrapci vrište
to je moja mala škola
takozvano obdanište.
Vaspitačica je glavna u
mojoj školi
njene su ruke kao dve laste
ona nas uči kako se voli
ona nas uči kako se raste.
MAMINE OČI
Dva izvorčića,
dva potočića,
dve ptice,
dve ljubičice
i dva sunca
iz kojihh se dobrota toči –
to su mamine oči.
SEMAFOR
U gradu nasred
raskrsnice
ja stojim i delim
propusnice.
Kad cvrvenim
okom gledam,
tada nikom
proći ne dam!
Dok sežuta
svetlost lije,
još slobodno
proći nije.
A zeleno
oko moje
znači: prođi
slobodno je….
SEMAFOR
Kad ulicu prelaziš,
moraš mnogo da paziš!
Na raskšću stani,
ne žuri se, ne hitaj!
Na suprotnoj strani
signale pročitaj!
Zeleno če reći
kada možeš preći!
IGRA PRSTIMA
Prste ima ruka svaka
kad je stisneš
to je šaka.
Bum, bum, bum-bum-bum.
To je pesma laka.
Igraju se ruke dve
ko će brže, ko će pre.
Bum, bum….
PADA SNEŽAK
Pada, pada snežak
i na zemlju mraz,
bela baba zima
došla je do nas.
Duva, duva vetar
i donosi sneg,
grudvaju se deca,
oživeo breg.
Jure, jure sanke
uz veseli poj,
pahuljice lete
kao zvezda roj.
ETO TO SAM JA
Kad se gledaš i ogledaš,
o sebi tad više znaš.
Vidiš oči, oblik lica,
boju kose, trepavica…
Vidiš nosić, vidiš čelo,
vidiš pravo remek – delo
VISIBABA
Kad ču u gori
gde potok žubori,
visibaba mala
spremati se stala.
A tek lagano
da ne smeta mravu
nožicu isturi
i pomoli glavu.
Stigla sad i gleda
kako sve izgleda,
iza sna se budi,
huji, bruji, gudi.
Na vetru se klati
pa pita drveće:
-u koliko sati
dolazi proleće?
DANI
Prvi brat ponedeljak
ide sasvim spreda
za njim ide utorak
pa sestrica sreda.
Onda dalje redom:
četvrtak za sredom.
Petak hoće peto mesto,
a subota šesto.
Sedma ide nedelja
Nasmejana, vesela.
ŽELJA
SVETOG SAVE
Dvadesetog ovog veka
sveti sava na nas čeka
sa visine on nas gleda
gde brat bratu mira neda.
Pa se moli višnjem bogu
da nam dade ljubav, slogu
on poziva braću milu
da čuvaju srpsko slavlje
i da drže pravoslavlje.
Da se srpski jezik širi
da se brat sa bratom miri
da se slavi srpska slava
to nam želi sveti sava!
ZAHVALNICA
SVETOM SAVI
Maleno sam đače
maleno i znanje
ali sam upoznala
knjigu i čitanje.
U knjizi sam saznala
i za svetog savu
pa sad jasno razumem
ovu školsku slavu.
Sveti sava beše
od kraljevske krvi
on je srpski učitelj
prosvetitelj prvi..
On je zdušno otvarao
prve crkve – škole,
i učio srbe
da se bogu mole.
Zato celo srpstvo
danas slavu slavi
i s ljubavlju kliče
svetitelju savi.
Pa mu i ja kličem
iako sam mala:
svetitelju savo
slava ti, i hvala.
Danas srbi svuda po svetu
slave jednu istu slavu
a od mnogih izabraše
učitelja svetog savu!
UČENJE BONTONA
POMOĆU BOMBONA
„Počećemo petre s kesicom bombona
a učimo danas nešto iz bontona.
Kao prvo shvati, to ništa ne boli
kad bombone nudiš, da kažeš ,,izvoli“.
Kad ih tebi nude tada reci ,,hvala“
jer ti petre više, nisi beba mala.
Kad si nepažljiv, tada se izvini,
pa će prema tebi drugi biti fini.
Neću više pričom pamet da ti solim
još samo to ..šta je“ laži kao ,,molim“.“
SPAVA MI SE JOŠ
„Jutros rano na moj prozor
sleteo je mali ptić
ša me zove da ustanem
i da krenem u vrtić.
Ja za poziv ne hajem
ne dajem ni groš.
Zato i ne ustajem,
spava mi se još.
Zalud mu je što me zove
na prozoru stoji mom.
Ja već sanjam da se igram
sa ostalom dečicom.
Lepo mi je u vrtiću
to je dobro, dobro znam
ali ipak više volim
da ujutru odspavam.“
JA SAM JA
„Mama kaže ,,zlato moje
oči su nam iste boje“
a tatin je glavni štos
da je imam njegov nos.
,,o lepoto babina“
,,junačino dedina“
,,moja pamet“ -kaže tetka
– pa sve opet ispočetka.
Vidite iz ove priče
svi bi da na mene liče.“
DRUGARSTVO
„Drugarstvo ti vredi više
i od sunca i od kiše,
i od šume i od hleba –
dobar drug ti uvek treba.“
JESEN JE DOŠLA
„Toplo leto već je prošlo,
lišće žuti pokraj puta
čujte kako vetar peva:
došla nam je jesen žuta!
Ptičice će sada reći:
,,zbogom deco vama svima“
i na dalek put odletet
preko gora i planina.“
MODERAN SNEŠKO
U ulici našoj
napravili sneška
meto lonca na glavi
šubara mu teška,
mesto metle u ruci
tranzistor mu svira
pa ga mnogi
pozdravljaju skidanjem šešira.
Dragiša Penjin
NOVOGODIŠNJA
ČESTITKA
„Da vasm se ostvare svi lepi snovi
i oni stari i oni novi;
da vam se ispune sve tajne želje,
da decu svuda prati veselje;
da vam je zravlje kao od čelika,
da sva deca porastu velika.“
ČETIRI NAJVAŽNIJE
MALE REČI
Četiri najvažnije male reči
lako je od srca iskreno reći
One su samo zato male
da bi u dečje srce stale
Dobrog su seva najdraži gosti
molim, hvala, izvoli, oprosti.
Aleksandar Kalmar
SLOVARICE
A – na nogama stoji
b – ume da broju
v – kola vuče
g – guguče
d – donosi dan
đ – đurđevak ran
e – krije se u letu laste
ž – u žitu raste
z – u zvonu zvoni
i – na igru goni
j – jedrenjakom jedri svetom
k – je uvek sa kačketom
l – lije olovo
lj – ljuljašku ljulja
m – mamino slovo
s – svesku nažvrlja
t – iz topa tuče
ć – je s medom ćupče
č – za uvo vuče
f – je fenjer mali
h – snagom se hvali
c – crtaj za to imaš dara
č – čiča nidžu odžačara
dž – živi u džepu
š – je čas u školi
a čas je na šlepu
slovarici našoj
uvek je na repu.
IGRA RUKAMA
UZ PEVANJE
Bim – pljesni
bam – pucni prstima
biri – udari rukama o kolena
Bim, bam, bim, bam
biri biri bam, biri bbam
biri biri bam, biri bam
Bim bam
biri biri bam, biri biri bam
biri biri bam, bim bam
VOĆNJAK U JESEN
„Zašto jesen lišće ne voli?
Zašto stablo svako ogoli?
U jesen voćnjak postane pust
i nije kao leti zelen i gust.
I ptice voćnjakom manje lete
nema ni pauka da mreže plete.“
JEDNOG DANA
„Jednoga dana, kad porastem,
onoliko koliko treba,
napraviću za moju mamu
jedno hvala, veliko do neba!
Jer sva ova sadašnja ,
uobičajena hvala,
za nju nisu prikladna,
veoma su mala.
Jednoga dana, kad porastem
kad mi se jezik malo razmrda,
naučiću da kažem hvala
veće od planine i brda.
Jer ovo današnje hvala
dok do uva doputuje,
omršavi i ubledi,
pa se skoro jedva čuje.
Jednoga dana, kad porastem
veliki kao čika i tata,
napraviću na četiri sprata
jedno hvala za mamu od zlata.
Jer ovo malecko hvala
koje se kroz zube procedi,
kao da nije pravo,
pa zato mnogo ne vredi.
Jednoga dana, kad porastem,
jer sad sam mala pa ne umem,
izmisliću jedno hvala
koje će mama da razume.
Jer meni stvarno treba
to hvala specijalno,
da mama zna da je volim
stalno i beskrajno!“
KIŠA
Kad se oblak
nebom stušti
kiša pljušti,
samo pljušti.
Iznad sela,
iznad grada,
kiša pada,
samo pada.
Preko breza,
preko lipa,
kiša sipa,
samo sipa.
Bila trava,
bila trska.
Kiša prska,
samo prska.
I na rode
i na čaplje,
kiša kaplje,
samo kaplje.
I na snaje,
i na prije,
kiša lije,
samo lije.
Bile trešnje
il’ orasi,
kiša kvasi,
samo kvasi.
Dragomir Đorđević
ZLATNA GRANA
Mama daj mi kaput zlaćanih dugmeta
pa ću poći na put preko belog sveta.
Pregaziću hrabro devet plavih gora
preploviću reke i široka mora.
Pogleda ga majka i bude joj milo
pa ga uze k sebi i stavi u krilo.
Nećeš sine poći, srećo moja mala
ne bi tebe majka za sve blago dala.
Dosta su mi tvoje ruke oko vrata.
Ti si moja grana od suvoga zlata.
Skraćena verzija pesme Nikole Milićevića
Tekst priredila: Mala škola
Ukoliko vi znate imena autora, u pesmama gde nismo naveli, kontaktirajte nas.
A pesme po temama pročitajte OVDE
