Deficit pojedinih profesora i nastavnika u školama u Srbiji je sve veći problem – nedostaje prosvetara za matematiku, srpski jezik, fiziku, hemiju, nemački jezik… Portal Nova.rs je pisao o novobeogradskoj Osnovnoj školi „Ratko Mitrović“, kada deca dve nedelje nisu imala matematiku jer im je nastavnik bio bolestan, a nije bilo nikoga da ga menja. Upravo zbog takvih situacija u većini škola u Srbiji, Upravni odbor Društva direktora Srbije uputiće predlog Ministarstvu prosvete da dozvoli angažovanje profesora u penziji ili studenata nastavničkih fakulteta da predaju predmete za koje nema dovoljno kadra.
Direktori škola tvrde da, kao partneri Ministarstva prosvete i oba obrazovna zavoda, na ovaj način zajedno mogu da doprinesu unapređenju obrazovno-vaspitnog sistema i učine ga kvalitetnijim, ekonomičnijim i efikasnijim.
„Predlažemo donošenje zakonskog rešenja koje omogućava angažovanje penzionisanih profesora, ili da se ustanovi sistem stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta u kojoj bi oni bili u obavezi da bar jedan semestar na master studijama provedu u školi, i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora iz te škole i profesora sa matičnog fakulteta“, stoji u predlogu.
Direktor gimnazije u Čačku Ivan Ružičić koji je bio na redovnom skupu sa ostalim direktorima kada su, između ostalog, i došli do ove mogućnosti, kaže za Nova.rs da je nedostatak nastavničkih kadrova problem svih škola u Srbiji.
„„Direktori škola nemaju precizne podatke o tome koliko nedostaje nastavnika, ali ta tema se nametnula zato što svako od direktora ima problem sa nedostatkom kadrova. Ne radi se samo o tome da vi stupite na nastavu od 1. septembra, nego i kada vam neko ode na mesec, dva ili tri na bolovanje, vi ne možete da nađete zamenu, a mi smo u obavezi da organizujemo nastavu. Zato smo predložili da se angažuju penzionisani nastavnici i studenti nastavničkih fakulteta“.
Međutim, direktori su skeptični prema starijim kolegama penzionerima jer se plaše da bi vraćanjem na posao, mogli da budu u nekom problemu odnosno prekršaju.
„Naši prosvetni zakoni su strogi, prema njima čim neko napuni 65 godina, mora da ide u penziju. Zakon o radu dozvoljava da vi možete angažovati starosnog penzionera. Onda se nametnula potreba da to ne može da bude sistemsko rešenje nego da se uključe i nastavnički fakulteti. Dakle, svaki fakultet koji školuje buduće nastavnike trebalo bi na neki način da se uključi da to takozvano hošpitovanje koje je obaveza svakog učenika odnosno studenta nastavničkog fakulteta, da ono bude malo duže u školi. Sad su oni u obavezi da dođu 10-15 časova u neku školi i oni završe za dan, dva tri. U principu, valjalo bi da budu ceo semestar u nekoj školi i da uz pomoć nekog nastavnika izvode nastavu i to bi im bilo baš lepo uvođenje u posao i lepa priprema za budući posao“.
To ipak nije sistemsko rešenje, naglašava direktor. Sistemsko rešenje je da se ljudi moraju motivisati da upisuju nastavničke fakultete.
„U Finskoj koja ima jedan od najboljih obrazovnih sistema na svetu, najbolji maturanti upisuju učiteljske ili nastavničke fakultete. Kod nas je potpuno obrnuta situacija i moramo kao drutšvo da postavimo pitanje zašto je to tako. Zašto matematiku, srpski, nemački upisuje jednocifren broj maturanata srednjih škola? Zato što su ta deca ne samo razočarana, nego su unižena. Pogledajte koje su plate u prosveti. Doskora, plate su bile ispod proseka, to je strahota“.
Niko neće u prosvetu
Niko neće da radi u prosveti zato što se, između ostalog, nastavnicima nameće gomila administrativnih obaveza, uveren je naš sagovornik.
„Nastvanici treba da se bave sa svim drugim, samo ne nastavom, tako ispada. Sistem nema poverenja u nastavnika. Nametnute su im administrativne obaveze da im se zbog njih ne dozvoljava da rade svoj posao ono što i jeste osnovno. Treba da se pozabavimo time. Zašto smo dozvolili da prosveta bude na taj način unižena i potcenjena i da ona umesto da bude jedno od vodećih zanimanja, bude zadnje zanimanje“.
Direktor ističe da škola može da angažuje studente koji su završili osnovne akademske studije, a njihova plata biće sa zadnjim završenim stepenom u tom trenutku.
„Nema ni njih, kao što vidite i sami. A zašto? Pa koliko ih je ove godine upisalo matematiku, koliko srpski jezik? Jednocifren broj, to je katastrofa za jednu državu.
U utorak smo imali sastanak u Ministarstvu prosvete, pričali smo o svemu, ali očekujem da se razgovor nastavi jer smo pokrenuli mnoga pitanja, pa nismo stigli da sve prođemo, tako da bi konkretno ovo trebalo da se nađe u narednom periodu“.
Bilo kako bilo, bolje da deca imaju časove, nego da ih uopšte nemaju.
„Roditelji ne treba da se plaše što će decu učiti studenti. Taj koji bi došao u školu, imao bi svog mentora i znao bi kako da radi“, tvrdi direktor gimnazije u Čačku.
Prošle godine se za Matematički fakultet prijavilo svega osam kandidata
Statistike sa ovogodišnjih prijemnih ispita pokazuju da se na upis na Filološki fakultet, gde se, između ostalog, obrazuju nastavnici srpskog jezika i književnosti, prijavilo svega 50 kandidata, na smeru koji prima dvostruko više brucoša. Na Matematičkom fakultetu, na smeru koji školuje profesore matematike i računarstva, prijavilo se samo osam kandidata.
Dok je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) veliki broj nastavnika srpskog jezika, na birou rada gotovo da nema nastavnika matematike. Tako je tokom 2021. godine bilo svega sedam nezaposlenih nastavnika koji su kvalifikovani da predaju matematiku, pokazuju podaci NZS.
Problem sa studentima matematike je što se oni gotovo isključivo okreću informacionim tehnologijama, pokazuju istraživanja.
